Obala…

Ступају чуда на фронт који покрива сасвим мали простор. Тек моје срце, оно нешто мисли којима већ одавно проричу пропаст и нешто мало душе коју сам наследио, кажу, највероватније од ујака

Оног што је вазда рибе ловио, а од свих жена највише волео ону о којој је највише маштао на обали реке.

Ја нисам риболовац…

Али, уби ме обала…

Advertisements

2 thoughts on “Obala…”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s