Osamdesete – rimejk

Isključio sam se večeras, na nekoliko sati, sa neta, mobilnih mreža, sa svega što se danas smatra civilizacijom. Linkovao sam se na osamdesete i sve ono što se tada smatralo civilizacijom.

Naime, naš Centar za kulturu organizovao je veče posvećeno osamdesetim. U istom onom prostoru u kome je u to doba bila naša diskoteka, sa istim di-džejem, sličnim ulaznicama i napomenom da je zabranjeno za mlađe od trideset…

Kad razmislim, sve smo ispoštovali, osim poslednje stavke. Jer, večeras je prosto bilo nemoguće da budemo stariji od trideset, osim u ličnim kartama.

Nisam verovao da će biti tako, ali opet smo sve isto… Prvo pomalo bojažljivo ulazili, gledajući koga ima, ko je došao, ko se gde smestio… Onda se skrasili, pa posmatrali šta, ko, gde, zašto…

Pa, posle redom… Muzika nas uzela pod svoje. Neki su đuskali, neki po ćoškovima ćaskali, neki premeravali koga ima, a koga ne

Trideset godina kasnije, kao da smo snimali rimejk svoje mladosti. I to je zaista bilo lepo iskustvo. Moram priznati da naše devojke izgledaju mnogo bolje nego mi, momci. Kao da i nisu brojale godine, ni menjale kalendare na zidovima svojih svakodnevica. Čak i đuskaju isto kao nekad, bez akrobacija i ludiranja, jednostavno privlačno.

Iz mog ličnog ugla, iz ugla pisca romana ’’Zrenje’’, dodatno mi je drago što sam bio večeras tamo i video svoj roman uživo. To je retka privilegija. Nisam se tome nadao. Iako ideja ljudi iz Centra za kulturu nema nikakve veze sa mojim ’’Zrenjem’’, (znam to jer ga nisu pročitali), ona u potpunosti prati nit koju sam i ja tamo negde ostavio i napisao… Tako sam ja imao jedinstvenu priliku da kao pisac, odistinski vidim završetak svog romana, iako je to ispalo sasvim neplanirano…

Imao sam priliku da vidim sve nas koji smo preko glave preturili ne samo živote, nego i sve ono što smo dobili ’’gratis’’, bombe, ratove, brakove, razvode, rađanja, umiranja, emigracije, sva ludila koja su nas satirala… Ili terala da se ponovo sastavimo

I bili smo baš onakvi kakvim sam nas zamišljao u svom romanu… Sjajni večeras… I jednako strani sutra, kad svane…

Ostavio sam vam ovde mnogo linkova… Previše za moje poimanje internet komunikacije.

Ali…

I ja sam satima razmišljao… Večeras u našoj staroj diskoteci… O tim ludim osamdesetim…

Advertisements

5 thoughts on “Osamdesete – rimejk”

  1. Jao kako si me vratio u najlepše doba. HVALA do neba :* Kasno je, nisam odslušala klipove, ali sam svaki otvorila i to je TO… lude osamdesete 🙂 AaaaaaaaaaaaaaaA! 😀

  2. Drago mi je!
    Dobre su bile osamdesete, za mene period sa najviše važnih životnih događaja.
    Posle je krenulo ono: važnije je kupiti novu stvar u kuću, važnije je deci kupiti hiljadu prvu igračku, važnije je ispoštovati prijatelje, familiju, poznanike, ima vremena za nas.
    Vremena i mogućnosti, naročito mogućnost bilo je sve manje.
    Ipak, ne žalim.
    I često sa setom razmišljam o osamdesetim.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s