Капак

Киша шенлучи по прозорском плеху већ не знам који дан.

Затворио сам венецијанере и пустио радио да свира најјаче. Ни на мрежи није боље. Сервери цвиле, шкрипе, коче. Личе на тужне псе и уморне тролејбусе који се једва држе за оно мало струје по млитавим кабловима.

Онда помислим, најбоље је да жмурим.

Најбоље…

И све се смири. И добро је. Све је добро… Да… Све док тамо, под капцима, не сретнем своје право ја… Не оно које је повређено, већ оно које повређује…

Облива ме зној. Онај који ми не да да заспим.

Онај који на крају делимично пробије капак…

И слива се низ образ.

Advertisements

4 thoughts on “Капак”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s