Даће блог

Мерима је на свом блогу поставила три питања за пет блогера. Један од тих пет је и моја маленкост, па ћу покушати да одговорим овом изазову.
Прво питање је: зашто људи пишу блог?
Разлога је вероватно много. Један мој колега каже да је данас више људи који пишу него што је оних који читају, и није далеко од истине. Ипак, у тој реченици мене више забрињава то што људи генерално мање читају него пре, него што више пишу. Не знам зашто људи толико пишу. Могу само да будем врло субјективан, па да одговор потражим у сопственом искуству.
Ја нисам научио да читам и пишем у школи, то ме чак није научила ни нека мени блиска особа. Имао сам четири године, скоро да се ни не сећам тога, мајка ми је то причала, а на тада једином програму телевизије емитовао се серијал под називом “Операција 30 слова“. Свака епизода – једно слово.
И тако, моје детињство остало је ускраћено за “Великог брата“, али, немајући шта друго “паметније“ да гледам, научио сам да читам и пишем. Кад мало размислим, ја се уопште ни не сећам периода свог живота када то нисам умео. Тако је почело. Прво сам читао, читао и читао. А, онда, када сам кренуо у школу, почео сам и да пишем. У трећем разреду написао сам једну малу једночинку коју су моји другари из одељења драматизовали и извели поводом неке прославе.
Писао сам и даље, писао сам саставе, песме, приче, писма. Писао сам и писао.
А онда сам, као и Мерима, на неком онлајн семинару у оквиру једне вежбице отворио блог. И одмах сам схватио: отворио сам врата ка свету сличних људи. Право мало откровење.
Дакле, одговор на прво питање је (не)свесно промашена тема и уједно одговор и на друго питање, како сам почео да пишем блог.
Треће је: шта ме свих ових година држи у блогерском свету?
Одговор је врло једноставан. Овде ме држе други блогери. Интеракција коју остварујемо, свеједно да ли смо оставили коментар или нисмо, да ли смо кликнули да нам се свиђа или не, али, све оно што имате да кажете, напишете, поделите, све то су нити које ме готово свакодневно доводе овде. Онда знам да има толико људи због којих свет још увек заслужује да постоји и буде ми лакше.
Даће блог, биће вас још више. Живи били.

Advertisements

10 thoughts on “Даће блог”

  1. Ako bi me neko pitao, koju gresku sam napravila u zivotu i da li bih je pokusala ispraviti da mogu, to bi bila ta, da mojoj djeci nisam uspjela usaditi ljubav prema knjizi, tj. citanju. Eto, na to me spontano podsjetise ovi tvoji redovi 🙂

  2. Hvala ti što si pristao da odgovoriš. Znam da nisi fan igrica, vidim da si ostao dosledan i da nikog nisi prozvao, ali… prvo me je kupio naslov, Daće… daće, daće! Nema veze što ima više onih koji pišu… jer da bi neko pisao, računam da je ipak nešto i pročitao, ili će, postavljajući tekst… možda pročitati i neki tuđi, pa tako stići i do neke knjige i tako. To je kao što je u jednom trenutku bilo mnogo novokompovanih vernika (ima ih još, ali sve manje tako naprasnih). Tako će biti i sa pisanjem… ostaće samo vernici pisane reči 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s