Чекам време

Нестајем, све чешће, у пукотинама туђих сећања. Оне личе на сливнике. Ту је метални круг, па кружићи у кругу, па мрак и заборав.

То није ништа необично.

Свака сласт на крају заврши у нешто већем сливнику, на дну беле порцеланске елипсе. Сваки опушак крај пута само је траг страсти која је почела негде на уснама, и у грудима… Скоро као љубав.

Чекам време. Да пољуби и прође. А оно капље једва и споро. Као врућ асфалт.

Advertisements

4 thoughts on “Чекам време”

  1. kako dobroo, odlično 🙂 „Чекам време. Да пољуби и прође. А оно капље једва и споро. Као врућ асфалт.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s