Постеља

Замисао о теби ушушкао сам у сомот и кашмир.

Кроз безброј снова тражио сам најбоље виле о којима се причало само тихим шапатом, достојним трептаја који им је, према легенди, био довољан да препознају путоказ који води до тебе.

Нигде их није било и чинило ми се да не постоје.

После свега, почео сам да кротим једноставне речи и да од њих правим постељу на којој би можда могла сањати.

Изгледа да то има неког смисла, јер…

Сада сваког јутра тамо налазим твоје топле трагове.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s