Подсмех aka Купцима стварности

Уморан сам.

Лутао сам свемирима за које они никада неће ни чути. Вртео сам планете око звезда, а понекад сам успевао и обрнуто. Говорио сам чудне речи и писао приче сувише кратке да би их разумели. Зато су климали главом, јер је то најбоље што су умели.

Када сам почео да премештам сазвежђа као фигуре у партији шаха, заћутао сам. То су разумели сви осим њих, само што је њих било превише. Одлучили су да ме питају шта то ћутим тако гласно.

Нисам умео да им објасним.

У ствари, мислим да нисам ни желео да покушам.

На крају, док су ме комадали, били су ми помало смешни.

Јер…

Мене у том телу већ одавно није било. Отишао сам тамо где њих никада неће бити.

Advertisements

2 thoughts on “Подсмех aka Купцима стварности”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s