Озон

Кажи, онако искрено, зар немаш осећај да смо се у неким сценама већ срели…?

Ако се неко поиграва нашим животима, онда је могуће да ћемо то тек учинити. Ако, на пример, режира стварност и снима је на прескок, парцијално, као филм, можда смо се по неки пут, само овлаш, у нереду додирнули у сликама које ће тек после последње клапе бити поређане у логичан след.

Можда сам те онда већ видео и проживео, иако ћеш тек доћи пред крај за који не знам да ли је срећан или тужан.

Можда ћу те осетити неким запостављеним чулом и постаћеш тада онај чувени дежа ви…?

А можда је за све крив само полен који разноси пролеће пустим улицама. Оне умеју да миришу на јоргован. На озон. И твоје трагове.

Advertisements

1 thought on “Озон”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s