Књига о Љубинку (у 33 слике)

Има већ неколико месеци како по интернету наилазим на одломке романа “Књига о Љубинку“ коју је написао Милан Милићевић.

Признајем, Љубинко ми је привукао пажњу. Волим ту здраву сељачку логику, промишљања која одишу не само својом, већ памећу и искуством генерација које су им претходиле. Мало по мало, не знам када и како, нађох по овом сајбер свету и аутора романа и упитах га како да дођем до књиге.

Да не дужим, вечерас сам довршио читање “Књиге о Љубинку“…

Дуго сам ћутао. Не само зато што Љубинко заслужује и више од минута ћутања, већ зато што се над овом књигом човек мора замислити. Она је реална и истинита. Колико сам схватио, написана је на основу Љубинкових казивања свом унуку. То је чини правим благом.

“Књига о Љубинку“ прати пет генерација једне црногорско-српске породице, од 1908. до данашњих дана. Тим путем који почиње од Проклетија и крвне освете, а наставља се и завршава у Кривошијама код Прокупља, закачивши успут и Куршумлију, Никшић, Смедерево, Космет, Београд, Голи Оток воде нас аутор и његов деда Љубинко који, стамен као мост, као трећа генерација, спаја све остале.

У Љубинковим сећањима као да су сублимирана сећања нашег/наших народа. Ово је она историја коју нам углавном нису причали, она коју нисмо смели, а неки нису ни хтели да знају. Један добар део и данас одбија да чује да су на Голом Отоку лежали најчешће они најоданији тој Револуцији која их је тамо и послала, врло често само због лажних дојава љубоморних комшија…

Љубинко није херој, убио је човека што му његова Ната никада неће опростити.

Љубинко није ни светац, аутор га и не приказује таквим. Он има својих тешких грехова које окајава или не окајава овако или онако. Али, у једној ствари је гранитно чврст – правдољубив је. Он и ср..ња која чини, чини у име правде. И не одступа од тога.

Када, на крају саге, види да се распада држава за коју се борио, и када види због чега се распада – да је огрезла у криминалу, пљачки, отимачини, Љубинко се присећа младог партизана кога је стрељао због украдених чарапа…

– Зашто си их уз’о?

– Било ми ‘ладно…

Прогања га тај догађај, јер “ови данас однеше све“.

На крају књиге, аутор нам појашњава и наслеђе које нам је остало после свега. Помислио сам на тренутак да је то можда сувишно.

Па, јасно је, побогу…

А у ствари није. Превише нас је који неће разумети. Нека прочитају до краја. Ако ни тада не желе да разумеју, онда имају само два пута… Један је Ратков, који тражи опроштај. Други је Станојев, који спашава гузицу…

Милане, свака част, мој дубоки наклон. “Књига о Љубинку“ достојна је “Књиге о Милутину“… У мојој библиотеци стајаће једна уз другу.

knjiga-o-ljubinku

Advertisements

4 thoughts on “Књига о Љубинку (у 33 слике)”

  1. I Milan i Ljubinko zaslužuju da se o njima piše. I priča.
    Jedna bogata familijarna istorija zaslužuje da se otrgne od zaborava, najviše u ime budućnosti koje se, izgleda, odričemo, zaboravljajući na prošlost. Skrivajući je.
    Obradujem se svakom novom pominjanju ove knjige o kojoj će i dalje, pričati, bar blogeri i ljubitelji književnosti. Bravo Blogi.

  2. To će biti moja sledeća kupovina, kvartalno u Delfi knjižarama, bar jedana da se sačuva članski popust.
    Taj odlomak o čarapama podseti me na Sudiju, Vuka Draškovića, u neko doba, prosto progutanu u dahu i ponovo čitanu. Kako to sada izgleda bez smisla današnjem drskom i bahatom svetu.
    Srećom, ima izuzetaka, ima dobrih ljudi. Biće u njima i snage!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s