Цирус на оловном небу

Рекла је да би могла бити цирус на овом тешком оловном небу.

Нисам јој веровао. Ушушкан у благу боју њених очију, било ми је свеједно шта сања.

Додала је да су чаролије свакодневна ствар, да се и из блата роди цвет, и међу људима никне човек.

– Побогу, природан ток ствари има смер супротан од казаљки на сату – уверавала ме је.

Било ми је свеједно. Била је ту, савршена, на додир близу, била је префињен мирис који сам удисао склупчан у њеној близини и није ми било потребно ништа више од тога.

Нисам приметио да је наставила да машта. Ваљда је то врило у њој и чини ми се да је у том врењу испарила и отишла.

Загледам се понекад у кишу не бих ли је препознао, али цируси се не цеде тек тако. Они лебде превише високо да бисмо их докучили.

Понекад је тражим у блату, понекад међу људима.

Изгледа да је била у праву, природан ток ствари окреће се супротно од казаљки на сату.

clouds-scotland

Advertisements

8 thoughts on “Цирус на оловном небу”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s