Јутро

Кад се пробудим, поспано и мамурно препознајем јутро. Нижу се устајали звукови који се понављају у недоглед, годинама. Забадање корака у асфалт влажан од магле, потмуло рулање лифта… Шкрипа и цвиљење контејнера којег половна смећара “Комуналца“ подиже на своју грбачу.

И превише за споредну улицу споредног града као што је мој.

Истетураћу, пре или касније, у још један датум на календару, међу познате фасаде и мање више позната лица.

И мислим, има ту нешто, кад овако матор сваки дан прошетам кроз детињство.

Advertisements

8 thoughts on “Јутро”

  1. Lep opis monotonog i sivog jutra koje bi čovek najradije prespavao ili proveo pod jorganom ne mrdajući iz kreveta.
    Nadam se da taj mamurluk, ako je od pića, nije bio mnogo gadan.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s