Јесењи ветар

Жао ми је да заспим и протраћим сан на неки јефтини хорор у којем падам са крова солитера или ме прогања каква мрачна изобличена сподоба. Чему…?

Зато седим будан. Сањам, тако, једноставне снове. Речи. Понеку слику, звук уткан у тон.

Сањам и њу, понекад. Кад се јесен проспе улицама и влажно лишће престане да шушти.

Сањам је као јабуку. Савршено лепу и једру. Нико је није смео пробати и она је на крају отпала сама, међу мртво лишће.

Убио је шлог, к’о ветар.

Овај рани, јесењи.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s