Капетанска

Спусти се на мене тек прстохват сете и намах лутам траговима детињства.

Оцртавам их по оно мало улице Капетанске која се тада стидљиво зачињала ка брду, не слутећи да ће једном вијугати скроз до врха и постати магистрални пут.

Ми, клинци из безбрижних седамдесетих, зими смо се пењали до краја, до усамљених Р-зграда и оданде се спуштали све до болнице. Није било саобраћаја, гредера који уклањају снег, нико ту није бацао со, још мање ризлу која се појавила много касније. Оштар и свеж ваздух и пар километара несметаног спуста низ нашу Капетанску личили су на обрисе слободе.

Они храбрији спуштали су се и лети, лагерним колицима… Легенда каже да је човек возио фићу иза њих, 60 на сат.

На великој кривини или нешто ниже, код Пере Пекара, одвајали су се путићи ка Векселу. Ова стрма ливада зими је била скијалиште, а лети врло посећено излетиште. Пили смо воду са извора, јели кисељак, играли фудбал на заравнима и неретко мирисали печење које су старији викендом умели да окрену на ражњу.

Временом, крајем седамдесетих и током осамдесетих, Капетанска је израсла у најдужу улицу у граду. Асфалтом су је продужили и ван града и сада се Мајданпек њоме спаја са Бором и Зајечаром. Нема више ни санкања, ни лагерних колица. А нема ни Вексела. Заградили га и преградили, направили њиве и баште. Кажу дивље, ја не знам. Знам само да их некада није било.

А и разгранала се наша Капетанска, к’о права, у неколико улица лево и десно од ње.

И градило се. Ламеле лево, Y-зграде око бувљака, Багремар, и тако редом све до новог самачког одмах подно школе, електроника и оне чувене, никад завршене зграде чију су изградњу многе власти свечано отварале, али је ниједна није никада привела крову и крају.

На жалост, нису ни морали…

Град је престао да расте, а са њим и улица Капетанска. Па, и ми који се тога сећамо.

Данас ме је кум позвао да му нешто помогнем. Од екипе Капетанске око болнице из детињства остали смо само он и ја. И Кулс, Цаки и његов брат, Раде, Шеф и Гане… А и ми се раштркали по граду, куд који. Може нам се, остало је места колико ти воља.

Оне који су отишли нећу ни да набрајам.

Много их је, заборавићу некога.

 

(Фотографије преузете са ФБ профила Градимира Богдановића, председника Удружења за Мајданпек, уз његову сагласност)

kapetanska-1

Advertisements

3 thoughts on “Капетанска”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s