Осама

Мислим да сам се навукао на Кецмановића.

Прочитао сам и “Осаму“. Није тако јак као “Топ је био врео“, али је јак. Другачије јак.

Имамо, пре свега, приповедача. Муслимана, Бошњака, који своју причу приповеда у Америци, у Њујорку, али у свом “природном“ животном окружењу, тамо где је провео већи део свог живота – у кафани.

Имамо Мурата, правог бега из релативно мале касабе. Јаку личност која тече узводно и све разгрће у том свом пливању. Нити је верник, нити комуниста, али је праведник.

Имамо Милицу, његову жену, српкињу “Вла’ињу“, коју у касаби нико не прихвата сем Мурата и приповедача. Мада она, зарад свог детета, прихвата и касабу и све што она носи… Осим туге. Ту исконску тугу исказује као свака “Вла’иња“, рида и вришти над гробовима оних својих којих више нема…

Имамо Халиду, Хал’ду, беговицу. Она је поносна. Она је и реална, и та је реалност једно време приказује и злом и гнусном. А није таква. Само је – мајка. На крају је чак и бајковита…

Имамо Бају, Муратовог и Милициног сина, изразито паметно дете, будућег интелектуалца, који је, стицајем разноразних околности, а понајвише зато што његов отац Мурат није био “по вољи никоме“, па је још и убијен из тог разлога, умислио да је сам Осама Бин Ладен…

Око њега, као најмлађег, а можда и најпаметнијег, ова прича је и исплетена…

Ово су набацани ликови који сами, овако, не значе ништа…

Када прочитате роман, биће вам жао. Не што сте га прочитали. Већ што се завршио…

osama-vladimir-kecmanovic-474804

Advertisements

3 thoughts on “Осама”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s