Сиеста

Кријеш се у штурим сенкама ноћи. Као скица, наговештај без боја и мириса.

Шапућеш из кругова казаљки сата које се углавном не померају. Чујем само секундару која одјекује споро попут вечности.

Поред нас видљиво клизе још само календари. Познајем свако твоје годишње доба, иако их има више од четири.

Највише те волим после подне, када дишеш тихо и умирујуће.

Као задовољство.

Као сиеста.

Advertisements

4 thoughts on “Сиеста”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s