Укоп

Вукла си се неким причама које су се ћутале у мом присуству. Није било важно. Била си ми драга, као киша прислоњена уз прозор, и њен шапат који пева успаванку у касно после подне.

Била си далека и умела си да миришеш. Као чемпрес. Или боровина када плаче сузама од смоле.

Нисам те додирнуо ничим ближим од погледа. И то је било довољно.

Када су те испраћали нисам дошао. Пустио сам да те на миру покопају. Иловачом, цвећем, трачевима… Чиме ко има.

Ја ћу те покрити речима. Да не зебеш.

Advertisements

9 thoughts on “Укоп”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s