Врсте лудила

Ово лудило није замишљено.

Стварно је.

И или је њихово, или је, онако, баш бекетовски моје. (Јер, бекетовски њихово никако не може бити, смејали су му се.)

Додуше, има и поприлично Кафке око нас. Његови романи излили су се у стварност, а његово лудило добило је смисао. Мада, остаје нејасно и даље чије је лудило…? Њихово, или онако баш кафкијански моје… (Јер, кафкијански њихово никако не може бити, смејали су му се.)

Могао би се наставити низ, али…

Шта хоћу да кажем…?

Ако сам ја тај, моја лудила имају имена поета.

Ако су то они, имаће само шифру дијагнозе. Јер су се свим поетама смејали.

Advertisements

5 thoughts on “Врсте лудила”

    1. Кад је о точковима реч, пада ми на памет и Брехт и Мајка храброст, али… Храброст је тек посебно лудило… 🙂

      1. Posebno… šta nekog tera da nastavi dalje kad više ničeg nema me je uvek kopkalo, ali da ne mračimo mnogo 🙂
        It’s not dark yet, but it’s getting there

  1. Dok su živi im s smeju, a posle ih kuju u zvezde i nose i na svom reveru kao sopstveno dostignuće dok gledaju sa visine još živog velikana koji sedi pored njih.
    Bilo i biće uvek… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s