Чаша воде за срећу

Имам још нешто трагова њених јагодица по мом десном реверу са којег је уклонила влат своје косе. Би ми криво, јер је то последње што сам можда могао задржати.

Воз је дуго узимао залет. Имао сам времена да ускладим пулсирање крвотока са уморним клопарањем железа.

Покуша човек да у тим једноставним сликама осмисли неке велике речи, па да их проспе за последњим вагоном, као чашу воде за срећу. Обично не иде. Све нестаје у жамору. Ту су таксисти, колпортери, просјаци…

– Паклицу Дрине, молим.

– Још нешто…?

– Не.

Закорачио сам у нови дан. Јер, куд бих иначе?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s