Сибир, Владимир Кецмановић

Били ми за Нову годину брат и снаја и поклонили ми две књиге Владе Кецмановића. Срећа, радост, стварно су ме обрадовали…

Прво сам довршио “Пет углова“ од Љосе. Књигу сам започео три недеље пре, а завршио је после Божићног ручка. При том, признајем, прве две трећине прочитао сам за два дана, остатак сам развлачио до јуче после подне.

А онда сам се латио Кецмановићевог “Сибира“.

Почео сам да читам око 19.45, завршио у 22.35.

Тако рећи, прогутао.

Ипак, не знам да ли бих ово сврстао у Кецмановићева ремек-дела.

Имамо овде ту технику из романа “Топ је био врео“, свака реченица нови пасус. Овде је пасус ту и тамо продужен када је управни говор у питању, али то је ситница. Да је то први пут користио, или да сам ја прво овај роман прочитао, та техника би оставила на мене другачији утисак. Овако, ово је ипак помало “дежа ви“, па остаје тај осећај да “личи“ на нешто друго…

И поред тога, остаје чињеница да сам књигу прочитао у даху, за нешто мање од три сата.

Шта то значи…? Па, то значи да је опет успео да ме “закује“ за тему, за странице књиге, и да ме вуче до краја, онако, да се то не доводи у питање…

Љоса који се бави сличном темом и кога много волим да читам то није успео. Зашто у овом посту помињем и њега…?

Па, зато што ми се чини да су и “Пет углова“ и “Сибир“ романи настали онако “занатски“, тек да се обради тема и нешто објави… Та два романа нису прави репрезенти својих писаца.

Ипак…

Љосиних “Пет углова“ развлачио сам три недеље.

Кецмановићев “Сибир“ прогутао сам за свега три сата…

И то нешто говори…

sibir-vladimir_kecmanovic_v

Advertisements

9 thoughts on “Сибир, Владимир Кецмановић”

  1. Ja ljudima kad kazem da jako tesko citam Andrica, gotovo kao po kazni … gledaju me sokirano, to pogotovo oni koji jedva da su procitali nekad nesto … nisam voleo Kafku, ni Andrica, voleo sam Kamija, Kunderu, Poa … pre svih Selimovica … prosto ukusi su razliciti … za mnoge je Ljosa mozda jedan od najvecih pisaca danasnjice ali tebi eto vise lezi Kecman … ima ona latinska „de gustibus …“

    1. Волим Андрића, а посебно волим Кафку, ту су нам укуси различити. Али, нису када је Љоса у питању. И ја га сматрам једним од највећих писаца данашњице, није то у питању. Кецмана такође веома волим да читам. И њега сматрам једним од највећих писаца данашњице. Мислим, када бих морао да бирам, има доста писаца које сматрам веома важним, великим, највећим, али они у највећем броју случајева пишу о сасвим различитим темама, на сасвим различите начине. Не поредим их, нити то могу.
      Сасвим случајно се задесило да сам прочитао Љосину и Кецманову књигу на сличне теме у исто време. Заиста мислим да су обојица тим књигама или отаљавали обавезе према издавачима или објавили нешто тек да објаве, али… Руку на срце, са моје тачке гледишта, Кецман је то одрадио далеко боље.

  2. Inace vrhunski pisac sa ovih prostora koji nikada nece niti treba da dobije cast koju njegova dela svakako zasluzuju je Vuk Draskovic … po meni velik pisac ali sramotan politicar i covek generalnog jako niskog morala.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s