Праскозорје

Џаба сам чекао да сване.

Неки чудни људи вртели су педале бицикла уназад, упорно, као на трци. Нису желели да победе, само да одложе крај. Ноћ је тапкала у месту, на два по поноћи, и претила је да заустави планету.

Нисам умео да будем бескрајно будан, као бициклисти које ионако нисам разумео.

На крају сам заспао.

Планета се најзад покренула ка праскозорју. Али споро. Преспоро.

Сањао сам неке ствари.

Када сам се пробудио, још увек није свануло, иако је јутру одавно било време. И никоме то није било чудно. Већини је било свеједно.

А и ствари које сам сањао. Мислио сам да су много важне, али изгледа да нису.

Оне су биле значајне само мени.

И никоме више.

Advertisements

4 thoughts on “Праскозорје”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s