Прасак

Понекад март закачи некаква четка препуна туробних нијанси. И не престаје да наноси тешке слојеве сумње.

Смета што се смејем, што не разумем размере јесени које влаже по крају зиме. Датуми су, из мрака тог сенчења посматрано, болдирани тугом и подвучени лошим расположењем. Листови календара су сиви и тешки као олово.

А у ствари није тако.

Сасвим је другачије.

Пролеће је.

И прасак боја.

Advertisements