“Бдење“ је стигло кући

Свечано се обавезујем да ћу (вам поново) бити веран и добар друг…

И да више никада, али НИКАДА, нећу садити тикве са… Овај, не то, него објављивати књиге у сарадњи са издавачем.

Нећу о томе. Или бар, нећу много, рећи ћу само оно што је важно. Ја сам према издавачу испунио све оно што се од мене очекивало и то не само у писаном уговору, већ и у нашим усменим договорима, и то још одавно.

Нисам остао ама баш ништа дужан. Издавачу.

Ни у чему нисам каснио, нисам ничим изневерио. Издавача.

Данас сам добио на кућну адресу велики део тиража своје књиге “Бдење“. Тиме је и издавач добрим делом испунио оно на шта се обавезао. Још увек није испунио све, остало је неколико неразјашњених ствари и нешто тиража за који кажу да ће ми послати накнадно.

Испуњавајући договоре са издавачем, и трудећи се да њима не останем дужан и да их не изневерим ни на који начин, имам осећај да сам изневерио све вас који ме од почетка подржавате.

Један од тих договора био је да се држим цене коју је “проценило стручно лице“, а која је била између 792 и 990 динара. По том договору, све док је део тиража био у књижарама ја нисам смео да одступим од те цене.

После скоро 5 месеци издавач ме је обавестио о томе да је…

Не, нећу о томе, мучно је, преформулисаћу…

Нека буде да сам после скоро пет месеци схватио да сам, издајући књигу у сарадњи са издавачем који је између осталог инсистирао на цени, издао и све вас… Како оне који нисте имали да платите, тако и оне који сте имали.

Од данас је готово читав (преостали) тираж “Бдења“ код мене. Немам више никакве обавезе према издавачу. (Одавно их нисам ни имао, али било ме је страх да ли ћу извући своје књиге, па сам зато чекао.)

Рачунајте да је од данас па на даље “акција“ – “Бдење“ од сада кошта 500 динара.

Не желим да оштетим никога, па тако сви они који су свој примерак купили од мене по цени од 700 динара, од вечерас могу да траже повраћај 200 динара. Свакоме ко буде желео поштено ћу вратити тај новац, без ружних мисли. И ја мислим да је то било прескупо.

Узгред, све оне који мисле да 500 динара ипак није превелика цена за једну књигу позивам да ми помогну и да наруче “Бдење“. Мислим да се књигом неће разочарати, а мени ће помоћи да вратим позајмљени новац.

Свима велико хвала.

Велико хвала, на свему…

Advertisements

14 mišljenja na ““Бдење“ је стигло кући”

  1. Ја малопре написах текст о експанзији нових писаца, тебе сам похвалила…Али, сада сам запањена. Можемо о детаљима у мејлу, али овако јавно кажем да ми никакав повраћај новца не треба.
    Бдење је феноменална књига која може да се чита више пута и да увек буде занимљива.

      1. Изгледа да тамо не може да се остави коментар, па ћу ти то написати овде.
        Добро си претпоставила да су искључиво највеће издавачке куће у могућности да финансирају неко ново издање. Наравно, то их доводи у положај да могу да бирају. И онда они бирају, али не искључиво по критеријуму квалитета (мада и он мора бити задовољен), већ много пре по критеријуму исплативости. А ту нови и непознати писци тешко могу да “присмрде“, осим ако немају неку баш мнооогооо добру везу преко које би њихов рукопис уопште доспео на читање и процену.
        Све остале издавачке куће представљају неку врсту сервиса. Аутор сам или уз помоћ спонзора све финансира, а ИК одради све што је потребно да књига угледа светлост дана. Неке ИК нуде и сарадњу са великим књижарама, већина не нуди чак ни то.
        Своју последњу књигу објавио сам тако што сам позајмио новац за то и сада сам у проблему. Општина ми је помогла својом донацијом и то ми је заиста значило.
        Ипак, да будем искрен, најбоље сам се осећао када сам објавио “Зрење“. Прескочио сам издаваче, објавио сам га као ауторско издање. Помогли су ми пријатељи, урадили лектуру, син ми је помогао око корица, прелом сам урадио сам. Сам сам циповао, прибавио ИСБН и све што треба. Штампао по потреби и потражњи. И имао чист рачун са самим собом, као и са људима који су куповали књигу.
        Тамо си поставила питање да ли то има смисла и није ли то издавање књиге за комшије и пријатеље? И питање ти је сјајно, јер ћу ти сада истаћи посебан апсурд: “Безимена“ и “Зрење“, без “великих књижара“, без икакве рекламе и којечега, штампане “на кашичицу“, продате су у по 200-250 примерака. Колико знам, прочитало их је бар још два пута толико људи не само овде него на бар три континента. Нисам сигуран да имам близу хиљаду пријатеља и комшија.
        “Бдење“ које је пласирано преко “великих књижара“, путем интернета, било и на Сајму књига и имало живот достојан једне књиге, продато је до сада у 60-70 примерака.
        И тако…
        Када и ако будем штампао следећу књигу, са задовољством ћу прескочити издаваче, осим ако то не буде неки баш, баш… Али ја до таквог не могу да стигнем.

    1. Јави се на dejan.zlatic@gmail.com . Онај мејл преко којег сам отворио налог на WP одавно већ не могу да отворим, заборавио сам лозинку. Хвала на интересовању 🙂

  2. Блоги, погледаћу подешавања на Шапутањима, треба да иду сви коментари. Размишљала сам о целом том процесу који следи када се роман заврши, и отворено постављала питања.
    Јако ми је жао што имаш овакво искуство са издавачем, а књига заиста вреди. Не ласкам ти, говорим истину.

  3. E jbg … a bas sam mislio da je to sve proslo ok … ali to se uklapa sa onim sto je meni rekla neka izdavacka kuca, zaboravih vise i koja, stampa nije toliki problem, koliko je marketing, mi nemamo novca da adekvatno izreklamiramo knjigu nepoznatog autora … tv reklame, oglasi po novinama, baneri po internet stranama itd …prosto ne mozemo da rizikujemo, inace ovo je bila neka poznatija izdavacka kuca. Kada sam onoj najjacoj hteo da posaljem rukopis rekli su mi da do daljneg ne primaju rukopise novih autora, znaci nece ni da procitaju, tako da sam odustao od izdavanja knjige ovde, pokusacu u Americi pa kako bude, tamo cu, valjda bar naci nekog ko ce je procitati pa onda odluciti.

    1. Не, није реклама била проблем. Проблем је када ти људи поуздано кажу да је књига у једном тренутку била распродата у најмање три књижаре (две у БГ и једна у НС) и у исто време на сајту “Делфи“ књижара такође стоји обавештење “распродато“, а издавач ти неколико месеци касније пошаље извештај у којем ти напише да је у књижарама продат 1 (и словима један) примерак. Не мислим ја да се ради о стотинама промерака, па ни о десетинама, али нисам сигуран да један примерак може бити распродат на четири места. Просто, реч је о елементарном достојанству, не о нечему епохално великом. 🙂

      1. Хаха, ма, не, чуј… Није то ранг бестселера. Али јесте ранг шибицарења, хахах… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s