Бдимо и даље, хвала свима

Ових дана догодило се још неколико лепих ствари када је мој роман “Бдење“ у питању.

Продаја се поново покренула са мртве тачке. Не ради се о десетинама примерака, али сваки примерак представља мали, али вредан корак. Хвала свима који на тај начин помажу овој дебелој маленкости да врати позајмљен новац.

(Узгред, немојте ми слати поруке на мејл преко којег сам регистровао овај блог, заборавио сам шифру одавно. Јавите ми се на dejan.zlatic@gmail.com, то је најсигурније)

Хвала и онима који то чине на неки други начин, макар подршком и лепом речју коју шапну некоме о томе што су прочитали.

Своје виђење романа на свом блогу написао је Станимир, мој стари блог-пријатељ, писац, човек дубоких и сваке пажње вредних мисли.

Роман је прочитала и о њему своје мишљење рекла и Слађана Кручичан, ауторка романа “Свици у тегли“.

Она каже:

“Bdela sam i ja trudeći se da ugrabim svaki trenutak za čitanje. Generacijsko prepoznavanje kroz muziku, razmišljanje, neke drugačije izlaske….sve poznato samo drugi grad. Uglavnom, imala sam knedlu u grlu čekajući razrešenje. Ne znam da napišem recenziju niti to, bogu hvala, neko očekuje od mene niti pokušavam da uzvratim. Samo, istina je Dejan Zlatic da tvoji komplimenti mom prvencu su sada ozbiljno dobili na težini. Svaka tebi čast!!!! Knjiga je ODLIČNA i preporučujem je od srca!!!”

У исто време, страница романа “Бдење“ на фејсбуку добила је и свог петстотог пратиоца. Ако знамо да је тираж у Србији најчешће тог ранга, онда је то број за респект.

А уколико број и није, људи који су на било који начин подржали све оно што радим јесу. За пуно поштовање. Хвала, другари…