Јутарње сунце

Мени се чинило да са неба звезде падалице капљу као вода из покварене славине, па сам те једнако често и желео.

Када би се хоризонт зацрвенео, мислио сам да кључа од свих тих комета.

А онда би провирило јутарње сунце.

Ето, тако је…

Умела си да сакријеш зору својим осмехом. И да после сеириш, готово невино, уз оно – нисам ни приметила.

Advertisements

2 thoughts on “Јутарње сунце”

    1. Хах, знаш, ја сам у основној и ишао у школу коју смо звали “стара“, јер је била старија од оне друге, коју смо звали “нова“… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s