Поноћ (10-11.4.1999.)

Негде у даљини, лавеж…

Понеки ауто који проклизи кроз ноћ.

Наравно, уобичајени звуци кулера, стењања зграде која се слеже на трусном тлу и сата који споро и досадно куца.

У Холивуду, ово би била уводна сцена за horror/mistery/triller movie са клањем и врискањем.

Овде, у мојој улици, то је обична поноћ.

У једној таквој, дуго сам се љубио са једном тршавом плавушом, негде испод фонтане. У једној другој, исто таквој, дуго сам причао са једном црнком, уз флашу вина и мрак утуљен уличним светиљкама.

У некој сличној, пуној звезда, у празничној литији трећи пут смо обилазили око једног храма западној Бачкој. И чуо се авион. И чула се пуцњава. И небо је постало црвено као јаја која су чекала јутро на васкршњим трпезама.

Неки из литије су побегли. Неки су остали.

Не знам шта би било у Холивуду.

Код нас су ови што су побегли касније постали хероји.

Advertisements

8 thoughts on “Поноћ (10-11.4.1999.)”

  1. Sećam se te noći, pred Vaskrs. Ludilo od nadletanja aviona. Gledam ona ofarbana jaja u korpici i pomislim, ma daj da se i ja ofarbam (a i noću je bilo vode česmovače sa sirotinjskim pritiskom, al’ bar je tekuća), jerbo ako nas zviznu „pošteno“, kao i uvek istorijiski gledano na naše najveće crkvene praznike, da bar mrem lepa. Crnjak.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s