Чекање

Чекао сам те у тамном окрајку улице, тамо где у ово доба залазе само пијанци и сецикесе. Са стреха је капало пролеће и ноћ је просула озон подно уличне расвете.

Дисао сам.

Светла у окнима прозора су нестајала у неједнаким интервалима времена. Било их је све мање и био је то сувише кафкијански призор.

Знао сам да нећеш доћи.

Месец је необично рано закачио ободе града. Свитање је још далеко и небом ће се сатима развлачити сазвежђа која ће остати сама. Негде у даљини цвиле неразрађене кочнице, модерна верзија завијања вукова.

Запалио сам цигарету и дубоко удахнуо дим. Покушао сам да замислим шта радиш и одмах одустао. То није добра идеја.

Ниси дошла, то је све.

Изашао сам из тамног ћошка резервисаног за пијанце и сецикесе и кренуо титравим одсјајима на влажном асфалту. Моји трагови у њима настајали су и нестајали као она светла у окнима позора – у неједнаким интервалима времена.

И у хаотично кривудавој путањи.

Јер, ја сецикеса никада нисам био. Нити ћу бити.

Advertisements

9 thoughts on “Чекање”

    1. Ух, почео сам пре неколико месеци да бирам текстове за збирку, али… Изгубио сам се у њима. 🙂

      1. Ко зна… Сад немам куд – пошто не могу да изађем из лавиринта, морам да пишем још, да градим нове путање. Можда ме једна изведе напоље. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s