Поноћна вода

Развучем тако живот са две стране поноћи, вечерње и јутарње.

Као рибар мрежу.

И чекам.

Јебо те…

Умем да чекам бар као ноћ. Умем и да не дочекам, бар као јутро.

Али, умем да слушам како звучи. Таласа по боковима приче. Мумла.

Не знам. Чини ми се….

Поноћ не може другачије него да шкрипи, свира блуз. И плаче.

Advertisements

2 thoughts on “Поноћна вода”

  1. Predivno…podsetilo me je na…

    Ona je volela blues
    njen kralj zvao se Peter Green
    a ja, sasvim slucajno tu
    za taj film neko levi, sasvim

    Uvek je gledala sat
    i cim sklope kazaljke krug
    ko mala bi saputala tad
    da negde neko misli na nju

    U njenoj sobi mala riznica greha
    kao duga, preko besmisla most
    puno knjiga nekog prebeglog ceha
    i sportska stampa ako naidje gost

    Uglavnom prodje sve, ali ostane blues
    boje se razliju kad ga cujem na radiu
    ubija metronom, sta taj sat radi tu
    jedan i nula pet, neko misli na nju

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s