’76.

Јесен је. Доба сунца и киша. Кестења, фишека и помало депресије.

И импресија које немају куд но да се уклопе у предео. Сликан шареним бојама. Сенчен сетом.

Доба носталгије.

Играли се данас и облаци, и сунце, и киша. И сви ме увукли у септембар у којем се не сећам ничега сем лепог широког дневног светла у учионици у којој су нас прозивали у одељења првог разреда.

У савршеном реду стајали смо једно иза другог.

Никада нећу заборавити уредну, дугу, равну и перфектно чисту косу девојчице испред мене. Из неког чудног разлога, био сам спокојан. И уверен да ће све бити у реду.

Advertisements

5 mišljenja na “’76.”

  1. Варљива јесен „68“. И сећам се да један није хтео. Није га утешила ни „уредна, дуга, равна и перфектно чиста коса“ неке девојчице испред. Плакао је. Родитељи негде у неком иностранству, и бака га је вратила кући. Каскао је за нама целу једну годину. Не знам шта је данас са њим. Можда нас је прескочио.
    Дивно, Дејане!

  2. Кад сам видела наслов имала сам широк осмех. Била је то баш добра година…
    Волим ове твоје слике, одавно ти то нисам рекла…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s