Дванаест

Питам се, да ли сета може да упије баш читаву касну јесен? Сво оно мртво лишће, голе гране, и мирисе. Кишу…

И да се таква, већ умрла и скоро распала, усели у груди, да тамо бубри, као леш у распадању, налик на влажне зидове заборављених тоалета.

Хоће да прсне. Врисне. Да експлодира, гласно, мимо сваког кућног реда.

Свеједно јој је што је поноћ, и није ред, она ионако нема осећај за време.

Њој је и подне само дванаест сати.

Advertisements

2 mišljenja na “Дванаест”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s