Скоро па досадна прича

Знам жену која се грози жутих људи. Тврди да је хвата паника и мучнина када је близу Кинеза.

То је ружно.

Заиста.

Никада нисам имао ту врсту проблема из пар простих разлога – нисам расиста и не смета ми боја коже. Имао сам разна искуства, не намерно, више је реч о броју година које имам за собом, школама које сам завршио, градовима у којима сам живео и земљама које сам обишао. Имао сам блиски контакт са људима свих раса и разних нација. Никада нисам имао ни напад панике, ни мучнину, када је било ко од људи друге боје коже или нације био у мојој близини.

Не разумем како је то могуће, то разуме само моја познаница којој нешто у генима каже да мора да полуди када су у њеној близини људи друге расе.

И све ово било би једна досадна прича, да нисам налетео на то да та иста жена оптужује неке људе сличне мени за дискриминацију и наци(онали)зам.

Успут “подржава“ родну, расну (!!!) и “сваку другу“ равноправност и бла, бла, бла…

О, Боже… Пусти тог анђела да баци поглед на наше домаће радове.

Само нек’ суди исто.

И ђаволу и ђакону.

Advertisements

3 mišljenja na “Скоро па досадна прича”

  1. Знам и ја неке који се куну у своју исправност, поштовање других вера, раса, а у реалности су слични твојој познаници. Толеранција и разумевање за такве су само две речи из речника које су недавно открили. Звуче паметно, интересантне су, лаке за примену. То што још увек у потпуности нису савладали њихова значења и није битно…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s