Лукаваго

Цедим речи, тешком муком, као пасту за зубе из тубе на измаку. Оне само извире и враћају се назад.

Не желе напоље. Као да им је доста. Тамо је све више глувих и оне се све теже гнезде, времена су сурова. Много је надмених људи и простих наслова у новинама. Од интерпункције само се знак узвика још држи, све остало се иселило из савременог језика.

И тешко им је да се мешају са простотама. Никад их раније није било у овој мери. Липте на све стране, као кад се излије канализација.

Идеали су замазани изметом, идеје проглашене будалаштинама, књиге изложене подсмеху.

У свету убијеног духа, пристојним речима није место. Тамо их чекају људи уских погледа из којих зенице једва извирују притиснуте капцима који само што се нису спојили.

Делују лукаво, зло.

Као крај оченаша.

Advertisements

2 mišljenja na “Лукаваго”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s