Некада давно, у времена којих се ни ја не сећам, људи су ловили кишу. Сабирали је у посуде, резервоаре, па је чували боље него своје душе, баш као капи воде на длану.
Веровали су да нема чистије воде од кишнице. Могуће је и да су били у праву.
А онда смо дошли ми, уништитељи свега, и предака и потомства. Прво смо опоганили душе, а онда и све остало. Па и невине кише. И њих смо закиселили и усмрдели.
Сад лутају изгубљено и без циља нашим замашћеним асфалтима. Усмерене ка одводима и шахтовима завршавају у рекама пуним фекалија.
Више их нико не сабира. Нико их не цени. Нико не обраћа пажњу.
И није чудо што и оне све мање падају.
oblogovan 
…Шта ли би рекао Боб Дилан!?
Поздрављам.
“Шта би рекао Колтрен? У кафани свираш бас… “ 🙂 🙂 🙂 Станимире, молим те јави ми се на dejan.zlatic@gmail.com, неко време покушавам да те нађем, питао сам неке блогере, али нико не одговара.
…Сандуче.
Видео сам. Никако да одговорим. А хоћу, свакако.