Мој нови, четврти роман, сада већ живи свој нормалан живот. Налази пут до својих читалаца, доштампава се мало по мало, чека га промоција 23. маја у родном Мајданпеку у Центру за културу, а представиће се и Београду 14. јуна у галерији “Влада Дивљан“, додуше не самостално, већ у оквиру једне шире изложбе уметника из источне Србије.
Иако иза себе имам већ три романа, прилично добро примљена од људи знаних и незнаних, морам признати да сам се помало прибојавао. Роман “Сјај“ је потпуно другачији од претходних. По много чему: атмосфери, ликовима, можда и начину приповедања. Ликови које сам описивао у претходним романима били су блискији мојој генерацији, слушали су рокенрол, одрастали у малим, али урбаним срединама. Бора Дрнч, главни лик у роману “Сјај“, није ништа од тога. Он је пастир, нешколован, па више пута дошколоваван, готово залутао у малу варош о којој не зна ништа, а о животу у њој још мање, припада генерацији мога оца више него мојој.
Онда су, коначно, почеле да пристижу и реакције. Добијам поруке, људи ме зову телефоном, деле објаве на друштвеним мрежама. Неки ме срећу на улици. Сви се слажу у једном – ово је још један корак напред. Ово је боље од претходних романа. Сажео сам све то у видео клип испод текста.
Мало је рећи да сам задовољан. Признајем, нисам ово очекивао.
Знам, неки људи ће посумњати да ту има и доста неискрених порука. И ја их позивам да нађу, позајме и прочитају “Сјај“, и да дају свој суд о томе. Укуси су различити и стварно би било невероватно да се “Сјај“ свиди свима који га прочитају. Било би ми драго да видим и негативне коментаре, они често умеју да буду кориснији од позитивних. Да само знате како је Мерима секла прве верзије “Зрења“ и “Бдења“, мислили бисте да је Атила Бич Божији симбол блаженства на Земљи. Али, када сам писао “Сјај“ имао сам на уму све те њене примедбе.
На крају, хвала вам свима. Баш свима. Како онима који ме прате од почетка, тако и онима који су се за моје текстове и књиге закачили успут. Хвала и свима који су помогли да се отиснем, па отишли другим путем.
Сви сте ви допринели да ова прича живи. И да се роди “Сјај“.
Нек сте ми живи и здрави.
…Хвала Г-ђи (ци) Н.Н. на лепим речима, али реч је о Твом роману и Твом стваралаштву и помало се осећам незаслужено присутним.
Свако добро!