“Сјај“ – мајданпечка промоција

Промоција романа “Сјај“ у мом Мајданпеку била је и прошла. Знам да сам субјективан, али нескромно ћу рећи да је ово била најлепша моја промоција до сада.

Посета је била више него добра и судећи по броју попуњених столица, причамо о око 170 људи који су дошли да подрже оно што радим. Било је и оних који су били спречени да дођу разноразним оправданим разлозима и ја заиста не сумњам у њихову добру вољу и знам да ће доћи неки следећи пут. Да су дошли сви они који су заиста имали намеру, сигурно бисмо пробили број од две стотине посетилаца. За једну промоцију књиге – више него одлична посета. Дугујем велику захвалност свима који су својим присуством или бар жељом да дођу увеличали тај догађај. Као што рекох на друштвеним мрежама, без њих то не би био догађај о којем се прича. Онај са великим Д.

 

 

 

 

 

Промоцију су отворили момци из бенда “Ворба буна“ (Добра прича) извођењем композиције “Сјај“ која је постала пратећа песма мог новог романа, а настала је тако што је фронтмен Мирко Томашевић урадио музику на мој текст.

 

 

 

 

 

Након поздравне речи којом су се сјајни организатори из Центра за културу обратили окупљенима, емитован је видео клип са цитатима из књиге, а на бини је глумац Гага Алексић својом пантомимом дочарао главног јунака Бору Дрнча.

 

 

 

 

 

Уследио је разговор о књизи. Модератор је била моја колегиница из новинарских дана које смо заједно провели у Радио телевизији Мајданпек, Силвија Вукашиновић. У разговору су учествовали и Радован Живановић, хаику песник који је са својим стваралаштвом давно прешао границе наше земље и био награђиван у колевци ове врсте поезије – Јапану, као и Боривоје Паско, кошаркашки тренер, потомак старе мајданпечке рударске породице и стални читалац мојих романа.

 

 

 

 

 

 

На крају, за све посетиоце је приређен пригодан коктел, бенд “Ворба буна“ наставио је са добром етно-блуз свирком, а ја сам имао част да потписујем књиге које су нашле пут до својих читалаца.

 

 

 

 

 

Чини ми се, бар по реакцијама људи, да је свима било пријатно и лепо, и да смо сви заједно Велику салу Центра за културу напустили помало сетнији и срећнији. А то је ваљда и циљ када је култура у питању – да нас негде дотакне и разнежи. Хвала свима још једном.

(Следи извештај РТВ Бор)