Родео у Доњем Вакуфу

Збирка приповедака Зорана Плавшића “Родео у Доњем Вакуфу“ просто ме је прогутала данас пре подне. Знам да се обично каже обрнуто, да је читалац прогутао штиво, али у овом случају важе оба смера. Јесте, прочитао сам је халапљиво, као клинац посластицу…

Али идемо редом…

Већ прва прича која се зове “Списак“ представља такав емотивни шамар, отрежњење, шок, да сам застао неколико минута. Да размислим и дођем себи. Да се разумемо, то је обична прича о обичним људима, уосталом све приче у овој збирци су такве. У њој се дешавају обичне ствари, двоје људи једва састваљају крај с крајем, свима нам је то познато, али… Колико тих обичних ствари ми видимо, познајемо или не препознајемо у оном правом светлу? Онда, када и последње што имамо, понос, не успе да прође кроз касу?

Све и да није написао ни реч после ове приче, Зоранова књига би на мене оставила утисак који ћу памтити.

После оних неколико минута застоја, учинио сам отприлике исто што и пасионирани ронилац на дах који је испод површине открио чудесни свет шарених корала. Узео сам ваздух и заронио поново. И поново… Па још једном… Јер, Зоранове приче се читају без даха.

Он пише о својим доживљајима, својим сећањима, и свом окружењу, али све то сеже и у моју младост, моја сећања и мирисе које памтим. И када описује свог деду, ормар са дуњама и “накреманим ципелама“, и сећања на сеоско двориште и ситне јабуке које испод коре крију сласт, и ја сам се сетио неких сличних ситница, све до јабука…

Све су то другачије “андрмоље“ што би рекли цигани чергари из једне од прича, али их сви исто препознајемо.

И, иако је већина ових прича препуна сете, носталгије и неких прошлих времена, једна од њих измамила ми је посебан осмех на лице. Зове се “Пописна грешка“. Подсетила ме је на моју мајку која је умела да каже исто то – и фертик! Због грешке збуњеног пописивача, мучени Хакија уместо фертика мораде да направи и Фертика.

Зоране Плавшићу, један велики наклон. Ово су приче о обичним људима и обичним и познатим околностима. Ово су приче о нама, о нашим прецима и познаницима. Јер сви се ми ту негде можемо наћи. Ово је збирка која заслужује далеко ширу публику него што је тренутно има.  

4 mišljenja na “Родео у Доњем Вакуфу”

  1. Hvala Dejane. Drago mi je da ti se izbor priča za zbirku Rodeo u Donjem Vakufu dopao. Priče su dobrim dijelom doživljene, odbolovane i prenesene na papir. Nadam se da će naći put do čitalaca.
    Pozdrav.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s