Зимски сладолед и зубато сунце

Заличио ми је овај данашњи дан на један тамо из седамдесетих, када ме је мајка повела у редовну набавку. Таквих дана је било много, али мени се чини да их све памтим кроз тај један једини.

Била је нека касна зима, дан сунчан, не сувише хладан, али далеко од топлог. Баш као овај петак.

Спуштамо се полако оним степеништем код дечијег диспанзера, а ја, охрабрен сунцем које се коначно помолило после више месеци, питам могу ли добити сладолед.

– Можеш зимски – одговара мајка.

Нисам имао појма шта је зимски сладолед, али био сам сигуран да је то онај који желим. Ако је зимски, мора да је баш хладан, помислио сам.

На пијаци вечити жамор. По томе је памтим. То место у мом детињству никада није било пусто као данас. Увек је ту било вреве, ценкања и преговора. У том дану у који сам сместио све наше куповине, мајка купује све, без разлике, па и намирнице којима није време у то доба. Сир, књажевачки, мрвљени, “јер баш тај мој Дејан много воли“. Куповина сира за њу је била прави мали ритуал. Ако на пијаци није било њених проверених продаваца, према осталима се понашала као иследник.

– Прво гледам крпу и кецељу, то мора да буде чисто бело, то је најважније – чуо сам то безброј пута када са комшиницама развлачи ову тему – Онда марама. Ако нема мараму ништа од куповине. И коса обавезно да буде скупљена под мараму.

Ваљда сам зато куповину сира најбоље запамтио.

Све остале, бар на пијаци, пратило је ценкање. Чини ми се да је то била једна од важнијих дисциплина у комшилуку. Ко на пијаци није спустио ниједну цену, тај је сматран потпуним наивком кога свако може да превари. Било је ту оних превејаних мајстора ове психолошке игре. Те жене нису волеле да иду саме на пијацу, већ обавезно у друштву, да има ко да сведочи о њиховим бравурама. Моја мајка је у томе била полууспешна. Покушавала је, али није инсистирала. Ако прође – прође. А све што прође, препричавала је данима. Тек да не стекне статус наивке.

На пијаци највише памтим прво воће. Посебно прве трешње, оне у везицама по пет. Вероватно су, као и данас, биле бесмислено скупе, али мајка би их купила. Као и прве лубенице, омиљене. Само, тада није било као данас, да је купиш “наслепо“, не, не… Тада је важило правило да се лубеница “отвори“. Није морало ни да се тражи, ти покажеш лубеницу, а он је већ засеца. Биле су две технике, у троугао или квадрат, али на крају изађе црвени нектар па се тек на основу укуса погађа купопродаја.

Кад завршимо са пијацом, идемо у “Центропром“, велику продавницу изнад пијаце коју данашњи клинци ни не памте, осим као неку врсту бувљака. За нас, децу из оног доба, то је био наш одлазак у “Лидл“, или нешто још боље јер је у крајњем левом углу од улаза и каса био кутак за играчке. Мајка би ме оставила тамо, а онда сама по продавници тражила оно што јој треба. Мене ионако  није занимало ништа осим играчака. И, можда, банана. И она је то знала и можда би их купила. То је зависило од две ствари – да ли има новца, и да ли у том тренутку има банана. Јер, тада се јужно воће куповало искључиво у продавницама. Није га било на пијаци. А играчке…? Њих сам најчешће само гледао. У то време, оне су се куповале само у посебним случајевима и на специјалне датуме.

Мени су, осим играчака, у “Центропрому“ остале у сећању још две ствари: они пилићи који су се вртели у пекачу и мирис свежег хлеба који би испунио читаву продавницу када га догурају из пекаре у задњем делу тог комплекса.

Знам да је распоред догађаја у том мом дану у којем се сећам куповине са мојом мајком сасвим нерационалан, али ако смо куповали лубеницу крајем зиме, онда је нормално што смо на крају те куповине отишли у Бакијеву сластику. Тамо сам заиста добио тај зимски сладолед и кренули смо кући.

Бакијев “зимски“ сладолед је нешто шлага у корнету, са неким слатким преливом.

Био сам страшно разочаран.

– Какав је ово сладолед? – питао сам моју већ добрано натоварену мајку.

– Зимски, као што сам и обећала

– То је обичан шлаг у корнету.

– Да. То је то. Још увек је зима.

– Али, напољу је сунце.

– Јесте, али зубато.

Први пут сам тада чуо за зубато сунце.

– Шта је то зубато сунце?

– То ти је ово, када сија, а хладно је. И још није за прави сладолед.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: