Damien Rice

Postoji taj lik… Damien Rice… Zanimljiv je skroz. Ponadao sam se da je Amerikanac, pa da dokažem kako baš slušam Amere najviše, ali Damien to nije… Irac je. Mada to u stvari baš uopšte nije ni bitno…

Ima težinu… Mi umemo za Balaševića da kažemo da mu nema ravnog… Hm, mislim, da je Damien tu negde…

Damien Rice – The Blower’s Daughter

Damien Rice – Amie

Advertisements

Nije to što misliš

Pazi kad mi nije jasno zašto svi moramo bezrezervno da budemo zaljubljeni u sve one tzv. vrednosti koje nam promoviše Amerika?

Da se razumemo, ja protiv SAD nemam ama baš ništa. Volim njihove horore, kao ljubitelj nezdrave ishrane naravno da volim McDonald’s, najviše slušam baš njihovu muziku, kad god stignem pratim NBA i da ne nabrajam… Ali, brate, stvarno ne umem da šenim i zaneseno ližem svaku kost koju mi ponude njihovi ljudi zaduženi za kreiranje ’’novih pogleda na svet’’ sa svojih nekih visina.

Tu počinju moji problemi. Ako ne pokažem dovoljno divljenja za glupost kao što je ova, prvo me dočeka prezrivi pogled ’’ visokih intelektualaca’’ koji nikako nemaju razumevanja za moja primitivna načela. Onda kreće ’’dril’’ koji bi trebalo da mi pokaže koliko sam zaostao. Ono, jes’ da izostaju argumenti, ali je pitanje ’’ kako ne razumeš’’ stalno prisutno, sa sve tobož brižnim naglaskom na to da ’’klizim u srednji vek’’.

Jbg, stvarno ne razumem kako će izbacivanje reči ’’dinosaurus’’ i ’’rodjendan’’ iz tekstova za decu od malih Amera napraviti bolje ljude. Ramba, na primer, jer se on ne pominje kao štetan. Niti jedan od četvorice… 😛 Ne kapiram to, pa me ubijte, sa sve tim nadmenim pogledima.

Pazi, to kolutanje očima mi ne prija, ali konstatacija da su kolutači ’’prevazišli ovu zaostalu sredinu’’ stvarno me tera na smeh. Čuj, pokupiš par manira (i to onih loših i ružnih) iz osrednjih holivudskih filmova, počneš preterano da gestikuliraš, ponavljaš u nedogled frazu da si intelektualac prozapadnog opredeljenja i tako ubediš sebe da si jedino ti ’’in’’, a da je sve drugo ’’out’’ i vredno jedino sprdnje i prezira.

Gde nestade ona čuvena replika karakteristična baš za USA filmove – ’’hajde da pričamo o tome?’’

Nema toga?

A ja bih baš da pričam, hteo bih da čujem reči koje bi mi objasnile stvar, nisam ubedjen da je prezir sve što imate na raspolaganju, ja verujem u vaš intelekt, za razliku od vas koji ne verujete u moj.

Ili se bezgrešnost vrhovnih cenzora ne sme nikada dovesti u pitanje? Ali, gde je onda tu ona čuvena sloboda govora?

Siguran sam da sam u njihovim očima prilično primitivan i zaostao, ali ja i dalje ne razumem zašto karnevalski ogromni penisi i ostala promiskuitetna roba koja se kotrlja ulicama za vreme onih parada deluje podsticajno na psihički razvoj dece, a reči ’’dinosaurus’’ i ’’rodjendan’’ izazivaju traume i valjda ih pretvaraju u psihotične ludake.

Eto, voleo bih nekad, bilo kad, da dobijem smislen i razuman odgovor, a ne podsmešljiv pogled.

Jer, ovako sve liči na onu drugu poznatu repliku iz holivudskog filma, koja u slobodnom prevodu kod nas glasi – nije to što misliš!

Ne, nije, a šta je?

Lica

Tako hoću da načnem ovu tišinu, ali… Ne da se, pušta reči da se otkotrljaju u prazno, zatalasa se malo, kao površina jezera od udara kamička, pa se opet ugnezdi u neki smiraj… Pokušavam da joj naškodim koracima, pa trupkam svom snagom po poznatim ulicama. Sve znam, svaki zid, grafit, prepoznajem svaku novu boru koja se ureže na fasade mog gradića…

Samo… Nema poznatih lica… Tek poneko izviri ovde-onde… Tu i tamo… Kao kapi vode u usahlom izvoru…

Sa mnom koračaju prikaze klikeraša, košarkaša, klinaca iz kraja. Igramo klis, žmurke i trule kobile… Rastemo… U bioskopu, držimo za ruke neke zbunjene devojčice i razmišljamo da li bi bilo u redu da ih zagrlimo u tom mraku… Sanjamo na ovim ulicama. Sviramo i slušamo ploče… Čekamo fajront u diskoteci… Koje više nema, kao ni bioskopa…

Onda se rasipamo širokim drumovima u druge gradove, zemlje, na druge kontinente…

Ostale su ulice… Ista ukrštanja, znakovi, isti koraci i rane na zidovima… Nešto šminke da zavara godine, rasveta, reklame… Iza svakog ugla nudi mi se neka stara slika, možda tek obris, kroki iscurelog vremena.

I tišina… Koju nemam sa kim da načnem. Zato reči pakujem na ekran i odapinjem u virtuelne svetove… Kao nekad kamičke u jezero…

Sumnja

Kanuće neko na ovu belinu malo sumnje. Tek da je naruši. Primiće se ona, znam, kao bršljan će se razvući po toj nevinoj tišini. I stići će tamo gde treba. Kao što kiše sa severa stižu u južna mora. Reči žubore upornije od vode, i lakše i brže nalaze put. Sumnja pogotovo…

Posmatraću i čekaću. Suze se uzalud troše, samo razmazuju sivu po podlozi od celuloze. Grohotom našminkano veče doneće nešto žestine nasute na dno velikih kristalnih čaša, do zamišljene crte za 0.05. I tako do noći natovarene teškim rečima koja će konačno preliti zift crno po nečemu što je nekad bilo čisto…

Ništa novo pod Suncem… Kad ispare odavde, iste reči pljusnuće kao kiša… Na neku drugu belinu…

Sunčeve oluje

Sve iščekujem da iscure boje iz golih grana. Nedostaju ovom suncu. Ne znam zašto, ali u rečima mešam setu i prstohvat sreće… Izmedju redova prepoznajem ljude koje odavno nisam video. I one koje vidjam. I one koje samo naslućujem.

Redjam godine na poslužavnik. Sve redom začinjene svim onim veselim, tužnim, običnim, retkim i sve bledjim sećanjima. Sve pospem mrakom neke nedodjijske noći, kapima vode sa začaranog izvora i radoznalim pogledima starog lutalice. Načinjem ih, lica uperenog ka sunčevim olujama koje će nas uskoro, kažu, vratiti kroz vreme…

Ukus je baš kakav treba da bude. Umereno slatkast, dovoljno opor i zreo. Aroma vremena koje je imalo smisla. Kao vino iz dobrih berbi.

Još samo da iz golih grana krene hiljade kapi šarenila. Samo to nedostaje ovom suncu.

Milosrdni andjeo

Evo, namerno ću se toga setiti baš na današnji dan.

I uopšte ne bežim od toga da su neki kobajagi ’’moji’’ i u ’’moje’’ ime činili užasne stvari u pretprošloj deceniji… Činili su najgore stvari i, na moje najveće razočaranje, oduzeli mi pravo da verujem da smo prilično pravedan narod…

Više to nismo, na žalost…

Ali…

One NATO bombe nisu posute po ovoj zemlji zbog TIH stvari…

Posute su zbog nečeg sasvim drugog…

Zvanično, zbog nekog navodnog zločina u selu Račak za koji su posle oni koji su ga utvrdjivali rekli da ga možda ipak nije bilo. A to je trebalo da dokaže kako je to, pokolj i stradanje civila, tamošnja svakodnevica…

Tako su teroristi OVK preko noći postali borci za slobodu. Ništa novo od Amera. Tako su i talibani preko noći od boraca za slobodu postali teroristi… Od žapca princ, i obratno… (Mini zaključak – Ameri ne vole bajke, oni vole da veruju u bajke)

A sada – bombe!!!

WOW!!!

Opa, sine…!

Sila se sručila, ciljevi su odabrani, pravda ’’aber ales’’…

Ljudska prava su svetinja, nema šta…

Uranijum, kasetne i ostalo… Jbg, napredovalo se od Uskrsa ’44.

Svaka čast, braćo USA avijatičari… Takve su moji preci u II WW spašavali kada padnu na ovu teritoriju, a vas su jurili motkama…

Evolucija, jbg, i vaša i naša…

I sad… Sve je OK, samo… Šta ćemo sa decom…?

Ja zapamtio jedno ime, Milica Rakić, ono fali u jednom dnevniku, u jednoj školi… Pod slovom ’’R’’… Nju ne prijavljuju kao odsutnu, nju niko ne pita da li je naučila lekciju, kao što je ni tada niko ništa nije pitao…

Je l’ ona imala možda neko pravo…? Da postane devojka, žena…? Da mašta… Da ćuti, da priča…? Da ima blog…? Da ’’tvituje’’…? To lice fali na ’’fejsu’’!!!! Je l’ imala pravo na to, pitam?!

Ili neko smatra da je jače njegovo pravo da je proglasi ’’kolateralnom štetom’’…?

Kako da vam kažem, a da ne bude surovo…?

Naziv akcije je, zapravo, bio sjajan… I tako futuristički…

Jer…

Baš zato što nikada nije iskusila da je propituju učitelji, nastavnici, profesori, Milica će iskusiti ulogu propitivača… Jednom…

Držaće taj dnevnik u kom njenog imena nikada nije bilo i daće vam ocenu…

I ona, i sva deca, sa svih strana, bilo čija da su… I vi nećete imati odgovor, bilo čiji da ste… I moći ćete da se uzdate samo u jedno…

Da su ti andjeli zaista milosrdni…. A ja želim da to budu jednako kao što ste vi bili… Ni manje, ni više…

Chat sa zivotom

user citizen name exists says:   ej, tu si?

user zivot says:                                heej… 🙂

user citizen name exists says:   sta ima?

user zivot says:                                nista, smaram se, ti?

user citizen name exists says:   rollam okolo, bzvz

user zivot says:                                😉

user citizen name exists says:   cuj, hteo sam da te pitam nesto

user zivot says:                                reci…

user citizen name exists says:   sto mi stalno saljes te linkove ka iluzijama?

user zivot says:                                lol, hahaha… pa, sta fali?

user citizen name exists says:   kako sta fali, jbt, i nije smesno

user zivot says:                                ma, daj, ne lazi se

user citizen name exists says:   ne lazem se, ti me lazes

user zivot says:                                ups, *ne lozi se, greska, sorry… 🙂

user citizen name exists says:   mani sad smajlije, jbt

user zivot says:                                ne psuj… btw, na koje iluzije mislis?

user citizen name exists says:   na bilo koje… one cudne oaze, predele, ljude…

user zivot says:                                pa, zar nisu ok?

user citizen name exists says:   nije u tome stvar, aaaAAAA

user zivot says:                                ne vici

user citizen name exists says:   izvini, slucajno caps lock

user zivot says:                                ok… pa u cemu je onda?

user citizen name exists says:   u tebi…

user zivot says:                                omg, kako to?

user citizen name exists says:   ne znam

user zivot says:                                smetaju ti iluzije?

user citizen name exists says:   yap, ako su samo iluzije

user zivot says:                                ti, bre, ne znas sta hoces od mene

user citizen name exists says:   ma, kao da to tebe uopste zanima

user zivot says:                                e, saberi se, pa mi se onda javi…

user citizen name exists says:   eto kakav si

user zivot says:                                kakav?

user citizen name exists says:   pa, nikakav

user zivot says:                                lol, kazi mi nesto novo, ovo slusam svaki dan

user citizen name exists says:   zato sto je istina

user zivot says:                                aham, sine, gledaj sta je istina http://tinyurl.com/77vyenn

user citizen name exists says:   sta je, bre, ovo?

user zivot says:                                to je da ne tupis vise kako sam ovakav i onakav, vidis kakvih skotova ima, ja sam ti, sine, premija

user citizen name exists says:   woow, jbt… :(((((((((((

user zivot says:                                e, aj, sad… zurim… i ne izazivaj me vise da te ne izbrisem sa liste prijatelja…

user citizen name exists says:   oki…

user zivot says:                                cao, 😛

user citizen name exists says:   cao