Chat sa zivotom

user citizen name exists says:   ej, tu si?

user zivot says:                                heej… 🙂

user citizen name exists says:   sta ima?

user zivot says:                                nista, smaram se, ti?

user citizen name exists says:   rollam okolo, bzvz

user zivot says:                                😉

user citizen name exists says:   cuj, hteo sam da te pitam nesto

user zivot says:                                reci…

user citizen name exists says:   sto mi stalno saljes te linkove ka iluzijama?

user zivot says:                                lol, hahaha… pa, sta fali?

user citizen name exists says:   kako sta fali, jbt, i nije smesno

user zivot says:                                ma, daj, ne lazi se

user citizen name exists says:   ne lazem se, ti me lazes

user zivot says:                                ups, *ne lozi se, greska, sorry… 🙂

user citizen name exists says:   mani sad smajlije, jbt

user zivot says:                                ne psuj… btw, na koje iluzije mislis?

user citizen name exists says:   na bilo koje… one cudne oaze, predele, ljude…

user zivot says:                                pa, zar nisu ok?

user citizen name exists says:   nije u tome stvar, aaaAAAA

user zivot says:                                ne vici

user citizen name exists says:   izvini, slucajno caps lock

user zivot says:                                ok… pa u cemu je onda?

user citizen name exists says:   u tebi…

user zivot says:                                omg, kako to?

user citizen name exists says:   ne znam

user zivot says:                                smetaju ti iluzije?

user citizen name exists says:   yap, ako su samo iluzije

user zivot says:                                ti, bre, ne znas sta hoces od mene

user citizen name exists says:   ma, kao da to tebe uopste zanima

user zivot says:                                e, saberi se, pa mi se onda javi…

user citizen name exists says:   eto kakav si

user zivot says:                                kakav?

user citizen name exists says:   pa, nikakav

user zivot says:                                lol, kazi mi nesto novo, ovo slusam svaki dan

user citizen name exists says:   zato sto je istina

user zivot says:                                aham, sine, gledaj sta je istina http://tinyurl.com/77vyenn

user citizen name exists says:   sta je, bre, ovo?

user zivot says:                                to je da ne tupis vise kako sam ovakav i onakav, vidis kakvih skotova ima, ja sam ti, sine, premija

user citizen name exists says:   woow, jbt… :(((((((((((

user zivot says:                                e, aj, sad… zurim… i ne izazivaj me vise da te ne izbrisem sa liste prijatelja…

user citizen name exists says:   oki…

user zivot says:                                cao, 😛

user citizen name exists says:   cao

Advertisements

Lutkari

Pokušavam da ostanem daleko od pozornica po kojima igraju šarene lutke. Uredno presecam konce koji neprestano rastu iz ruku i nogu, sve vapeći da ih dohvate nečije glomazne i surove ruke i nateraju me da zaplešem.

Ali, ja nisam glumac u toj sapunici… I ne da mi se da se kezim plastičnim osmehom…

Zato biram mračne ćoškove, mesta na kojima samo reči i tonovi slikaju slike. Na kojima obična svetlost nema gde da se prelomi i skicira nijansu. Tamo… Ponekad… Sričem i čekam… Sričem… I čekam… Eho… I ponekad se i javi… I onda se došaptavamo tako… Topimo voštane boje. One kapaju po svetovima. Svetovima koji se cakle u tom mraku.

Samo tiho…

Jer, svaka reč, koja se nehotice otkotrlja do pozornice, obično povredi sujetu priglupih lutkara…

Danas se rodila trava

Danas se rodila trava… I hiljade tona svetlosti polilo je poznate fasade grada… Zenice se skupile u mikronsku tačku uplašene količinom radosti koja se valja naokolo…

Izroniće, za koji dan, zaboravljene boje, da ublaže ovu belinu goleti koja se umorno izvlači iz dojučerašnjeg sivila… Nabujala reka kao puštena s’ lanca žuri izmedju svojih betonom okovanih obala… Kao da hoće što pre da tamo negde, nekome, ispriča priču… Neku, bilo koju, o bilo čemu…

Osmesi su se delili sasvim besplatno i stekao sam utisak (ili sam to samo jako želeo…?) da su bili uglavnom pravi… Neki čak i iskreni…

Skinuo sam kaput, čizme i tugu… Mislim, red je… Kada se već čitava priroda danas tako potrudila oko mene…

Susret

Možda ti misliš da su krugovi koje crtaš po prašini samo tvoji… I da su vetrenjače koje juriš samo tebi vidljive, da su samo zbog tebe stale nasuprot vetru i smeju ti se u lice… Možda veruješ da je puteljak kojim hodaš dovoljno skrajnut, dovoljno daleko od bilo čega što gomila smatra smislenim da na njemu ne možeš pronaći ništa… I nikoga…

Možda sam i ja sve to mislio…

A šta mislim sada, kad te sretoh u ovom smešnom bespuću…?

–  Zdravo…

–  Zdravo…

I nastavljamo dalje, svako za sebe, svako u sebe, ali… Sada u tim pustarama ima još nekoga ko luta dovoljno strpljivo da mu se ponekad nazre lice…

Veče je daleko

Znaš ono… Kao… Namičeš kao neku sreću na umorno lice… Osmeh… Polovan, istrošen, ali ipak… Kakav takav… Nekom ljubaznošću pokupljenom iz ko zna koje paučine u sebi, senčiš oči… Kao maskarom… U pogled kaneš nešto finih tananih obrisa čežnje… Za svaki slučaj… Tek da zamiriše, kao đumbir…

Kosu tek ležerno… Ovlaš i pomalo… Ionako će je očešljati povetarac…

Zauzimaš svoje mesto na ulazu u dan… Nepoznata lica, ljudi… Gomila tuđe sujete i ružnih reči sručiće se i danas na tebe…  Na slabe obrise sreće, osmeha i ostalog…

A veče je tako daleko… Skroz tamo negde gde si sinoć zaboravila svoje pravo ja…

Dubina

Ako pustiš tugu da se razlije… Onda… Pogled luta daleko, fokusira horizont, a slike postaju zamagljene i vlažne. Scena za lake note, naravno, ali i svaki iskorak ka nekom grubom ritmu ume da bude jednako poguban.

Jer…

Bitna je duša muzike…

Ako je nema, kao i da ne postoji, ali ako je ima… E, onda namiče teške zastore na tvoju bit i nutrinu i počinje da kopa u dubinu… Tu i ti dobijaš na važnosti, jer… Njoj treba mesta za kopanje. Ako si plitak, ona je za tren napolju.

Znam da nećeš reći da je bolje tako, zato što… Znaš ti… Da ako ona nema gde da kopa, onda se tu nema šta ni smestiti… To bi bila istinska praznina…