Smorili su više po novinama i po medijima o njoj i njenom filmu, pa sada i ja malo smaram… Ali, moje razmišljanje i nije toliko o njoj, već o tim promašenim manirima koji nam se serviraju iz tog promašenog sveta koji je odavno izgubio svaku vezu sa realnim životom i tera nas da nestanemo iz sebe samih i ustupimo mesto nekom drugom ’’ja’’.
Konkretno, večeras nam, vidim, sam Šerbedžija, navodno vidno ljut, objašnjava kako smo povredili Andju, i kako je ona, eto, i plakala što ne razumemo njen film… A on je, znate, o ljubavi… Jeste da je brutalan, jeste da deca lete kroz prozor i svako malo siluju po neku ženu, (citiram američke kritičare, ne naše) i jeste da je je samo jedna strana loša, (šta loša, kažu – patogeno loša) ali nije ona (Andja) kriva (ne, valjda sam ja pisao scenario…?), i nije u redu da ona sada, eto, plače zbog nas koji ne umemo da razumemo o čemu se radi u filmu…
Nemoj da mi iko stavi komentar u stilu ’’nisi odgledao pa nemaš prava da sudiš o filmu’’, jer unapred odgovaram, ni ona nije ’’odgledala’’ pa je napravila ceo film o ratu u Bosni… I odgovaram još, priča o filmu i nije poenta ovog teksta…
Poenta je ružno lažna floskula: ’’Oh, it’s so nice…’’ koja se u plitko-američkom pogledu na svet mora upotrebiti svuda i za sve, jer je to ’’politički korektno’’… Nema veze što je skroz neiskreno… Ali to je NOVI ČOVEK u koga se moramo izmetnuti, to je onaj koji se mora useliti u nas kad iselimo sebe same…
O, komšija, pljuješ mi ispred vrata, ’’it’s so nice…’’ Baš sam srećan što je tebi lepo zbog toga, divno… (Meni to pomalo smeta…? Uh, baš nemam razumevanja za komšije, promeniću se, stvarno…) So nice… Zaista…
O, stidljivi ljudi biće proglašeni za mentalne bolesnike, it’s so nice, divno, zaista… (Jesam li ja stidljiv, hm…? Jesam malo, ali moraću da poradim na sebi, promeniću se…) It’s so nice…!!!
O, Angelina snimila film u kome su moji sunarodnici predstavljeni kao monstrumi…? It’s so nice, so nice… (Malo nisam siguran da je to baš tako…? Moraću da se promenim, moraću, nije u redu, eno Rade kaže da ona sad plače jer sumnjam u nju i njen film…) It’s so nice, oh, so, so nice…!
Da se razumemo, moguće je da nismo bili preterano ’’good guys’’, ali ne verujem ni u priču da smo bili isključivo ’’bad guys’’… Krajnosti ne postoje u stvarnom svetu. Tako glupe priče mogu da egzistiraju samo u Holivudu i nigde više…
So, don’t cry for me, Angelina…
Kad već kenjate o različitostima u tom novom svetskom poretku, onda ih konačno i prihvatite… Nije mi ’’so nice’’ da progutam sve vaše bljuvotine…
Prostije rečeno, bljuje mi se… Hoćete li vi da probate da progutate moje…?
oblogovan 