Bivo puzi na prednjim kolenima posred arene. Šatra grmi od smeha. Jedine tužne oči su baš njegove, bivolje. Sevaju blicevi i meni se čini da u tom ogromnom crnom pogledu ne vidim ništa… Samo tamu… Duboku. Daleku. Kao jug Afrike gde je ostavio dom.
Njegova tužna tačka kojom zarađuje svoj skroman bivolji doručak izuzev smeha nije izmamila ništa drugo. Mlak aplauz ljudi koji su izgubili ineteresovanje čim se pridigao i tromo uputio ka izlazu.
Oni su platili da se zabave. Njih ne zanima njegova tuga. Oni sede u mraku, u skupo plaćenim ložama, skriveni iza šminke, karmina i plastičnih kartica.
Oni su ispunili šatru svojom prazninom. On je u velike crne oči uselio čežnju i odšunjao se u san. Onaj u kome trči savanom izbledelom od zaborava. Onaj u kome je slobodan i bar naizgled srećan.
oblogovan 
Danas su mi oči bivolje. Majke mi.
To znači da si dobar čovek… 🙂
ne znam šta znači
u stvari znam
lažem samo
sebe
Cesto mi sve lici na arenu.
Slicno sam rekla kad sam se zaposlila.
Sjajna pričica! I ja bi(h)vo često često 🙂
Mislim da se u ulozi bivola bar neki od nas mogu pronaci.
Oni su ispunili šatru svojom prazninom.
It iz aj, Leklerk… 🙂
It iz bjutiful… 🙂
Oni su platili da se zabave. Njih ne zanima njegova tuga……….ovo me podseca na kostur danasnjice 😦
Svakidašnjica…
улазница-пар еура
ВИП ложа-пар стотина еура (само за оне са „празнином“…)
(бивољи) сан-непроцењиво
🙂 like a commercial…
Liči, da, heh…
Bravo majstore! Hljeba i igara… oči tužne, a sni skromni.
Tako nekako…