Tiraž za Ginisa :)

Ovih dana dogodilo se nešto što me je učinilo i srećnim i pomalo tužnim u isto vreme. Naime, konačno je moj (prvi) roman “Bezimena“ ugledao svetlost dana. I, naravno, to me čini neizmerno srećnim, jer je, eto, neko prepoznao da u onome što pišem ima dovoljno kvaliteta da bude pretočeno u nešto što zovemo knjigom. Tačno je da “danas svako piše“ i da “danas svako može da objavi knjigu“, (već, nekako, čujem ove fraze od ljudi koji nisu kadri da cene nešto što je neko drugi uradio) ali ipak… Ja nisam od onih koji je imao nekog jakog sponzora, niti sam sam imao sredstava da ih uložim u sve ovo, tako da do ovog štampanog izdanja nisam došao novcem, već, računam, nekim, kakvim takvim kvalitetom onoga što sam napisao…

Radi se o toploj ljubavnoj priči bez imalo politike, ikakvih ideologija, vremenskih ili prostornih ograničenja. Radnja se dešava Negde, Nekad, čak je i ime naslovne junakinje Bezimena. Priča je, eto, zainteresovala Miroslavu Petrović, vlasnicu izdavačke kuće “Miroslav“ iz Beograda i krenuli smo u taj “projekat“.

Ovom prilikom zahvaljujem se sponzorima koji su simboličnim, ali meni važnim i vrednim sumama novca, pomogli ovu priču. Molbi za pomoć odazvali su se Zlatara Majdanpek, Samostalni sindikat Rudnika bakra Majdanpek, Mesna zajednica Donji Milanovac, Šumska uprava Kučevo i fotografska radnja Fleš Pek Majdanpek, i ja sam im od srca zahvalan što su pomogli. Ta sredstva, na žalost, nisu bila dovoljna, pa je jedan deo novca obezbedila i izdavačka kuća.  Tako su namireni troškovi lekture, preloma, pripreme za štampu, CIP-ovanja i prvog, više nego skromnog tiraža.

Neko će se zapitati zašto se nisam obratio Opštini Majdanpek i Rudniku bakra…

Jesam, obratio sam se. Što se Rudnika tiče, verujem da će pomoći doštampavanje tiraža, budući da je moja molba, koliko znam, još jesenas “prošla“ Upravni odbor, ali je tamo došlo do promene menadžmenta, pa je to verovatno razlog što je moj “slučaj“ tu negde “zapeo“, jer je svakako potrebno neko vreme da nova uprava uopšte preuzme upravljanje tako velikom firmom. Kada se to okonča, uveren sam da će i moj skromni zahtev doći na red.

Ipak, Rudnik i može i ne mora da finansira izdavanje knjige. I svi ovi sponzori koje sam naveo to zaista nisu morali da urade. Nije njihovo da se time bave, izuzev kada sami požele da budu društveno odgovorni.

Tu dolazimo do momenta koji me čini i donekle tužnim. Opština Majdanpek ovaj projekat već skoro pune dve godine uporno donira – praznim obećanjima. Posle svih “nazovi sledeće nedelje“, “čujemo se u petak“, “biće u utorak“, “zima je, nabavljamo mazut“, itd, itd, itd, moja poslednja poseta ovoj instituciji i SMS poruke koje su ostale bez odgovora jasno su pokazali da od toga, u stvari, nema ništa… Da se razumemo, ja sam u ovom gradu rođen, školovao se ovde dokle se moglo, a po završetku fakulteta vratio sam se opet ovde, zasnovao porodicu, ovde mi odrasta dete… Moj otac je ovde proveo radni vek… Ja sam dete ovog grada. I zato vas neću lagati. Od Opštine kao glavnog sponzora zatražena je “famozna“ suma od celih 50 hiljada dinara. I zaista me čini tužnim što oni koji je danas vode smatraju da ova knjiga ne zaslužuje “ni cvonjka“… Ipak, to je njihov stav i ja samo mogu to da prihvatim… Sa druge strane, ja volim ovaj grad i verujem u njega. Zato iz spiska sponzora nisam izostavio Opštinu Majdanpek. Verujem da Opština Majdanpek nije jedan čovek. Jednom, kad tad, neko će pomoći… Da se doštampa tiraž.

Jer, tiraž moje knjige u ovom trenutku je više nego smešan…

Tiraž u kome je štampana moja knjiga je svega – 20 primeraka.

Heh…

Šta reći…?

10 je zadržao izdavač, zbog obaveza prema nekim bibliotekama (ne razumem se u to, ali nije ni važno). Deset sam dobio ja… Dve ću pokloniti gradskoj biblioteci, i samim tim svojim sugrađanima i svom gradu…

Još jednom, zahvaljujem svima koji su pomogli, i onima koji nisu, ali hoće jednom. Svom izdavaču posebno zahvaljujem zato što je imala strpljenja sa mnom… I zahvaljujem i vama koji ste ovo pročitali do kraja… I nadam se da ćete jednom pročitati i nežnu priču o Bezimenoj…

bezimena

94 mišljenja na “Tiraž za Ginisa :)”

  1. Ja sam posve sigurna da cu jednoga dana uci u knjizaru i kupiti tvoju knjigu 🙂 Mnogo me stvari srdi, stvari o kojima bi mislim svi koji te citamo mogli u tri toma da napishemo, o izdavanju, o sponzorima itd, ali nekako mi je draze da se skoncentrishem na osmeh izmamljen i jednom svojom knjigom koju drzish u rukama, osmeh za malu pobedu kao plochnik ka velikoj 🙂

  2. Znam dosta o tome, muka živa … ja bih trebao da zavrsim svoju prvu knjigu u roku od 2-3 meseca, i vec sad vidim da cu imati problem ne da je izdam nego da bilo koja izdavačka kuća uopšte pročita trukopis … posto sam kontaktirao sa par njih i dobio informaciju da do daljneg ne primaju rukopise ??? I tako …

    1. Da, to je prvi problem… Eto, žena pročitala, svidelo joj se, i tako… Ali, i to je stvarno slučajnost. Ne znam… U suštini, ako se pojaviš kod izdavača sa kintom za štampu, opet neće ni čitati – štampaće, bez problema… 🙂

      1. vidim ja da će tako biti … šta da se radi … Živela Srbija !!!

  3. Lepo, čestitam od srca! Neka je sa srećom, pa da ih bude još! Jedva čekam da ga pročitam.

  4. Uz radost što je neko Moj, a ti, čik kaži da to nisi, iako mi ni oči nisi video, dakle, da je neko Moj u pitanju, i to neko za koga svi znamo da vredi „uložiti u njega“ i uz sve čestitke, mora da priznam da si me iznervirao.Pa da smo mi, svi ovde u komšiluku koji mogu i žele, izdvojili makar koliko za svoj primerak knjige, ma, samo kao prenumeranti, imao bi tiraž ohooooo…
    Šta misliš, da pokušamo?
    Šta mislite, dragi moji, da krenemo?

    Ajd, ljubim te, napravi kalkulaciju i da si mi doštapamo tiraž kakav nam treba i kakav ti priliči. I ozbiljno da me s’vatiš.

      1. Slatka, koliki sam autoritet, ne znam, ali sam ozbiljna i, kao ekonomista i kao neko ko je već bio prenumerant, sigurna sam da je ovo lako izvodljivo. Tangolina – vidi malo dole, već se na svoj način uključila i dala savete kako bi trebalo, pa sad sve zavisi od Blogija. Neka nam da adresu za uplate, neka svi mi uplatimo samo za po dve knjige, jednu za sebe i jednu plus – a koliko je onih koji vole da ga čitaju , pa plus kad udarimo svako na svojoj strani mali EPP, ima bude za tiraž ohooooooo.
        A za proveru ove ideje, da Blogi ne bi sumnjao, možda, u njenu realizaciju, evo, zamolila bih sve zainteresovane da ispod ovih rečenica upišu svoje ime. Hvala unapred.

        I da, ima da sedim, na promociji, u prvom redu. I da je organizujem , ma, i vodim, ako treba. U Nisu.

        1. Negoslava Stanojević

      2. Предложила му ја нешто слично ономад, али…
        ‘ајде да се надам да си већи ауторитет…А идеју подржавам већ неко време…

      3. Evo, ostavio sam neki “zbirni“ odgovor na sve vaše komentare. Zaista ceo dan razmišljam šta da vam odgovorim, i ne umem da nađem reči. Zaista je lepo imati vas za komšije… 🙂

  5. Druže, čestitam ti! Premda si u pravu za tiraž (zaista je za Ginisa!), ovo jeste pobjeda i jeste uspjeh. Izdavač mora (u ovom slučaju pola tiraža!) da pošalje obavezne primjerke, to je fakat, a mogu samo da se nadam da će ovo što „pretekne“ doći u prave ruke… Mi koji smo daleko, možemo samo da priželjkujemo da ćemo Bezimenu čitati Nekad i Negdje, ili da posegnemo za jednom varijantom – međubibliotečka razmjena – što će vjerovatno i biti slučaj 😀
    P.S.
    Ne znam da li je to utješno ili tek betoniranje poznate konstatacije, ali slično doživljavam i sam sa „mojim“ gradom.

    1. Ma, biće, biće… Meni je samo tako, “došlo“ da kažem šta imam o “tipovima“ koji raspolažu našim zajedničkim novcem preterano ga doživljavajući kao svoj… 🙂

  6. Да, прво, одмах на почетку разјаснимо нешто:

    Ја ЗНАМ да ћу Безимену држати у рукама и уживати у сјајном миску: мирис нове књиге и сјајна, питка прича.

    А, сад да се вратимо на овај текст.

    Како Берислав написа пре мене, ово јесте успех и победа, Неко би је због тиража, можда, обележио као Пирову, али чињеница да је коначно, после толико перипетија, објављена је победа. Победа тебе као појединца. Победа тебе као писца. И у то немој да сумњаш.

    Сад бих могла, у знак подршке, да ти пишем како су многи квалитетни људи, уметници имали проблема на почетку, да их нису схватали озбиљно и слично, али је на крају правда победила, у овом случају уметнички квалитет, и све је дошло на своје.
    Могла бих, али нас двоје се довољно познајемо да то нема потребе. Нити бих ја испала паметнија, нити би теби, реално, било боље.

    Решење за доштампавање постоји, то знаш и ти. Ал’ нећеш да слушаш. Мада, разумем и разлоге. Вероватно бих и ја имала тај став.

    Једна молба, без обзира на Гиниса, уживај у овом успеху. Ма колико био мали, знаш и сам да је велики. Корак по корак, доћи ћемо до озбиљног тиража. Оног који ти и Безимена заслужујете.

    Поносна сам!

  7. Dragi Oblogovani, od srca ti čestitam na ovom probijanju leda! Seti se samo Skreta iz „Ledenog doba“- i sa žirom možeš pomerati kontinente 🙂 i upravo verujem da je ovaj mali tiraž to- jedan žir!

    Malko imam iskustva (porodičnog) sa objavljivanjem knjiga – tata već dugi niz godina prikuplja istorijsku građu sporta moga grada i objavio je podosta knjiga. Ista je situacija sa opštinom, štampa ih uglavnom kroz donacije i od one sitne zarade koja mu preostane od prethodne. E sad, ono dobro što je iz toga proizišlo je pretplata! Reklamirao je šta piše (naravno, ne na tv-u niti radiju- sam sebi je dovoljan koliko priča 😀 ) i ljudi su spremno davali novac za knjigu koja će jednom tamo doživeti svetlo dana.

    Znači, sedi, smisli koliko knjiga treba da košta, i prosledi nam ovde ili preko maila kako da ti pošaljemo novac i našu adresu 🙂 pa da Bezimena kad tad bude i naša! 🙂

    Ponosna i ozbiljna!

  8. ЧЕСТИТАМ најискреније!
    Познат ми је тај „пакао“ лажних обећања, прошао сам кроз исти а у њему сам и „данас“.
    Збирка прича,потпуно зготовљена,као и краћи роман, чекају већ годинама боља времена…
    Имаш мој мејл, направи калкулацију вредности једног примерка, урачунај себи и добро пиће уз сваки примерак, помножи са десет и достави. Ето мог прилога.
    ПС. Не питај како.
    И, рачунај на промоцију у Крушевцу.
    ВЕЛИКИ поздрав.

    1. Rekoh, u vezi te inicijative dao sam neki zajednički odgovor u posebnom komentaru. Zaista ste sjajni ljudi i ostavili ste me bez reči. Hvala…

  9. Čestitam od srca. Znala sam ja da ćeš ti u životu uspeti 🙂

    Meni se dopada ova ideja da svi kupimo po 2 knjige, hoću da učestvujem 🙂

  10. Čestitam i ne zaboravi, dijaspora, gastarbajteri i kazaški naftaši su uz tebe! 😀

    Da si balerina, voditeljka, pevaljka, mafijaš, učesnik „Farme“, lokalni narko-diler, Ekrem…tiraž bi bio za Ginisa!

      1. Za par minuta polecem u cenzurisana podrucja te me nece biti javno, ali za sve tajne akcije, racunajte na mene (iz sedamdeset i neke) 🙂 Ponosna sam jako i na Dekija i na nas!

  11. Prvo, čestitam ti, od srca, ali nije mi jasno kako je moguće da tiraž bude 20 primraka. Kako uspevaju da naprave korice za tolicno primeraka? (Svojevremeno kad sam htela da mi diplomski bude kao knjiga, zbog 5 primeraka, dobila sam 100 korica.)
    Da sam na tvom mestu, namerno bih objavila odmah drugo izdanje.

    1. Hvala… Zaista ne znam ništa o detaljima. Pa, kažu da postoje neki troškovi do štampanja tog tzv “nultog“ primerka. Lektura, prelom, priprema za štampu, CIP-ovanje… Kada se odštampa taj nulti, onda kreće štampanje tiraža i tada je to bukvalno cena po koricama i broju strana, ne znam tačno. Inače, predviđen je tiraž od 500 primeraka, ali… Heh… Ali, dobro, nadam se da ću nekako doštampati neki “normalan“ broj primeraka…

  12. 😀 😀 😀 mali su mi smeskici da docaraju radost, bravo! mnogo mi je drago, mnogo, mnogo, mnogo 😀 😀
    P.S. a naci cu ja primeraK, u to nemoj da sumnjas. 🙂

  13. Čestitam!

    Za sada i nije ključno da li je 20 ili 500 primeraka važno je da si probio led (kao što reče Tangolina). Sa stanjem u kojem je izdavaštvo kod nas pozitivno je (nažalost) što je roman, na kraju krajeva ugledao svetlost dana 🙂

    Zanima me da li si ranije pokušavao da ponudiš roman nekim drugim izdavačima, a ako jesi da li si dobio bilo kakav odgovor (makar formalni)?

    Takođe, podržavam ideju o doštampavanju. Saglasan sam sa Negoslavom da se sredstva mogu „namaći“, i pretplatom (od uplaćenih sredstava doštampaš u koliko god primeraka možeš).

    Rado bih kupio dva primerka 🙂

    1. Pre svega veliko hvala. I na čestitkama i na ponuđenom učešću u onoj inicijativi. Što se toga tiče, napisao sam poseban komentar, kao neki zajednički odgovor na sve vaše komentare… U svakom slučaju, zaista ste me dirnuli. 🙂
      Što se tiče pitanja da li sam ponudio roman drugim izdavačima… Jesam, poslao sam mejlom na nekoliko adresa, ako se to može smatrati ponudom. U principu, nikakav odgovor nisam dobio, ali mislim da niko to nije ni čitao. Na sajtovima par izdavača eksplicitno je i pisalo da imaju dovoljno rukopisa i da nove neće čitati do nekog odrećenog datuma…

  14. Честитам“
    Заиста се радујем кад год чујем да је нека књига угледала светлост дана 🙂
    Ја се придружујем идеји о куповини 2 књиге, тако да на Негославин списак дописујем своје име 🙂

    1. Gamče, hvala puno. U posebnom komentaru pozabavio sam se inicijativom, ali zaista ste me “pomerili“ danas sa tim toliko da ne umem ceo dan da smislim šta da vam kažem. U svakom slučaju jedno ogromno hvala… 🙂

  15. Cestitam od srca. Prva pomisao kad sam pocela da citam je da me bacas sad u trosak, a onda sam shvatila ime posta. Sacekacemo i Bezimenu u knjzarama, a tu sam i da me stavite na spisak, za moj primerak. Bravo za uspeh, opstina a ni drugi nisu bitni, samo neka oni stampaju biltene i doniraju kafane. Bezimena ce naci sama svoj put.

    1. Haha, bilteni i kafane, baš tako… Rekoh svima da sam u posebnom komentaru odgovorio na inicijativu. Svako od vas zaslužuje moju ogromnu zahvalnost…

  16. Čestitam od srca. Poznate su mi sve muke oko izdavanja. Pa da je odštampana i jedna jedina stranica vrijedilo je. Evo slobodno računajte na doštampavanje tiraža i moja dva primjerka knjige koja bih sa zadovoljstvom kupio.
    Mnogo sreće druže Oblogovani.
    pozdrav 🙂

  17. Ljudi, šta da vam kažem, sad ste me malo ostavili bez reči. Veliko vam hvala na ovoj vašoj inicijativi.
    Eto, ceo dan razmišljam šta da vam kažem i ne znam, nisam smislio… Ne mogu ja to. Mislim, ne mogu sada da kažem neku sumu novca i račun na koji bi se to uplaćivalo. U ovom trenutku zaista ni ne znam koliko košta štampanje jednog primerka, mada bih to mogao da saznam od izdavača, ali nije u tome stvar. Jednostavno, nemam pojma, ne umem ja ovo da vam kažem na pravi način. Bojim se da ne pomislite da ne cenim vašu ponudu i želju da pomognete, jer nije to, baš naprotiv, zaista ste pokazali koliko ste sjajni i stvarno ste me dirnuli… Dakle, nije to. Nego… Ne mogu ja to.
    Ovaj post napisao sam u stvari najviše zato što… Verovatno je dosta vas koji ste se bavili nečim sličnim imalo taj osećaj blagog poniženja kada oečkujete pomoć od nekoga ko predstavlja zajednicu u kojoj živite, a taj neko se ponaša kao da je Bog pred kojim morate ničice ležati da bi vam pomogao… I to pomogao on kao on lično, a ne kao predstavnik zajednice… I na kraju i ne pomogne. Kivan na ta prazna obećanja seo sam i napisao ovaj post.
    Ja ipak računam još uvek sa tim da če doštampavanje tiraža pomoći najrazvijenija ovdašnja firma, a tada kada se to dogodi, dogovorićemo se oko distribucije do svakoga ko bi želeo da je ima.
    Ukoliko se to ne dogodi, raspitaću se koliko košta štampanje i pokušaću da prihvatim vašu zaista divnu ponudu… Kažem pokušaću, pre svega zato što… Jednostavno, ne osećam se prijatno u ulozi nekoga ko prima pomoć.
    Još jednom, veliko hvala na podršci koju ste mi pružili, ponosan sam na sve vas koji pratite moj blog… Učinili ste me srećnim i ponosnim, a ja, eto, zaista ne umem da odaberem prave reči kojima bih vam to dočarao… Još jednom, veliko hvala…

    1. E vidiš, ti sada jednostvano ne smeš sve nas da razočaraš i ostaviš nas ovako. i ZATO, ODMAH DA SI SE RASPITAO KOLIKO KOŠTA TIRAŽ – i to malo veći, jer sada nema troškova pripreme itd, nego samo štampe, pa je cena po primerku niža nego u prvom slučaju. Za to vreme mi ćemo se upisivati u prenumerante i na kraju, na osnovu toga, cena u pretpordaji će se lako izračunati.
      Nije to ništa ni iznudjeno ni nečasno, ako možda imaš takav osećaj, već samo ponavljanje davnašnje prakse, kojoj su pribegavali mnogi pre nas.
      A da bih ti pokazala šta je nečasno, ispričaću ti priču – poklonila mi je prvu knjigu osoba kojoj su sponzori platili štampanje te, prve knjige, nešto na nivou pričica, kojih bi se svako od nas postideo. Kroz možda godinu dana se pojavila kod mene sa sledećom pričom – znaš, ti si prvu knjigu dobila za dž, pa bi sada bio red da se upišeš u prenumerante. Do sada su se svi upisivali za po dve knjige pa eto, možeš i ti toliko da uplatiš i dobićeš dve knjige. Došla je ponovo, dala mi knjigu s posvetom, ko da mi je poklanja, a drugu knjigu je izvadila, pa je prevrtala po rukama, meni je sve to bilo neprijatno i samo sam ćutala, mislim se, ni s ovom jednom ne znam šta ću, pa je posle podužeg prevrtanja po rukama vratila u torbu.
      I tako, em me je navukla poklanjanjem prve knjige, čak mogu reći da to smatram nekom vrstom ucene, em je sama predložila da platim i dobijem dve knjige, a posle mi jednu uskratila.Kako bilo, izgubila je moje poštovanje, svim tim.
      Ti ne tražiš ništa. MI TRAŽIMO OD TEBE da izdaš tu knjigu i samo želimo da unapred uplatimo svoj primerak,a to što želimo da uplatimo po dva ili više, samo je naša dobra volja, a ti ćeš već znati šta ćeš sa tim viškom.
      I tačka.

      1. Gle, dobio sam poruku u kojoj stoji ovako: “Čitala sam komentare tvojih sjajnih prijatelja blogera. Oni vrede kao 20000 primeraka. 🙂 “
        Možda je ta moja drugarica sve rekla mnogo bolje od mene… 🙂

      2. Знаш шта, Негослава,
        мени је потпуно разумљив осећај скромности нашег јунака.
        Сигуран сам да ће остати на „резервном“ положају и стрпљиво чекати епилог са неком мајдампечком фирмом. А, тајсценарио може трајати бесконачно.
        Него, овако,
        некакав стандардан тираж последњих десетак година је одприлике између 300 и 500 примерака.
        Дакле, ако вредност штампања једног примерка износи око 200 динара, за тај тираж је потребно између 60 000 и 100 000 динара.

        Да ми лепо сакупимо новац и доставимо нашем другу.

        Ето, на пример, можеш на свом блогу поставити прилог испод којег ћемо се потписивати сви ми који смо у прилици да помогнемо, свако у складу са својим могућностима, и да лепо почнемо…

        Поздрав.
        Станимир Трифуновић

      3. Nemam opciju za odgovor Stanimiru, pa ću, kao , da odgovaram na svoj komentar. Ja sam upravo krenula da napišem tekst, na onom drugom, praktičnijem blogu, na ovu temu. A uskoro ću znati smem li da se oglasim na svom blogu u skladu sa tvojim predlogom, pa ćemo se organirovati sami, ako nemamo pomoći od BLOGIJA.

      4. Neću ni ja više zlo-upotrebljavati prostor na tvom blogu, izvini i zbog ovoga do sada. Istomišljenike pozivam na pvt, da se organizujemo makar za ubuduće, biće prilike, nadam se. Dakle – negoslava1958@gmail.com, tu prebacujem dalje razmatranje teme knjiga, štampanje i sve oko toga

    2. Razmisli ti o ovome ipak jer (izvinite svi zbog psovki koje slede) .. Ja iskreno mislim da si ti dobar pisac i za tvoju knjigu bih uvek dao pare ..e sad, imao sam nesrecu da pre neki dan kod jedne osobe u stanu zateknem knjigu „Grabljivica“ koja je dotičnoj zaradila šestocifrenu sumu evrica … pogledao sam par strana iz sredine … hahaha pa nemam reći da docaram koliko je to smesno napisano, tipa „onda me je j***o, pa sam mu pušila, ali nikad mu nisam dala posle j****a u dupe, da me j**e u p***u itd … ali bukvalno. Ne smetaju tu meni psovke, i sada knjiga koju pisem sadrzi iste, ali nedostatak bilo kakve maste, kreativnosti je tragican, kao da pise izvestaj sa utakmice, rezultat je 0-0, gledalaca 50. Bukvalno, nisam neki pisac ali takvu cu da napisem za jedan dan jos ako su mi Labilna i Rudar tu, imacemo i drugi deo do ujutru 😀 … E sad, ako vec ona napravi toliko para, izdala je ona izgleda posle i nastavke … ajmo mi da pokusamo u ovim nasim uslovima da izvucemo neki max, ako si dovoljno dobar imaces citaoce … ali ajde bar da pokusamo da tu tvoju knjigu procita sto vise ljudi …ako ne moze drugacije na net, sajt neki koji ima samo link za download u pdf-u, tvoja slika, biografija, skine se …pa ako se ljudima svidi a verujem da hoce za sledecu knjigu ne brini … bice musterija i izdavaca … Pozdrav, i javljaj sta si odlucio ..

      1. 🙂 Ma, eno ostavio sam komentar o tome. Nadam se da ću naći sponzora. Ako ne uspem u tome, videćemo… 🙂 Vama svima stvarno mnogo hvala na ovoj podršci, neverovatni ste… 🙂

      2. http://negoslava.blogspot.com/2013/05/kako-izdati-dobru-knjigu-kad-predsednik.html

        pripretila sam dotičnom, sa kojim neću više da komuniciram, jer ni malo nije kooperativan, da ću otvoriti poseban račun…znate ono, s posebnom namenom i da tu uplaćujemo, uz proviziju, u slučaju da mi ne dostavi broj svog tekućeg računa – što bi nam jako olakšalo posao, a istovremeno i sprečilo nepotrebno plaćanje bankarske provizije za poseban račun

        Te tako, ako ima srca da nam stvara prepreke ovog tipa, moraćemo zaobilaznim i koplikovanijim putem, što u ni malo ne služi na čast. Molim podršku komšiluka u to ime.

      3. Nemojte, zaista… Veliko vam hvala svima, i zahvalan sam vam, eto, kao da ste čitavu stvar isterali do kraja, ali zaista vas molim da stavimo tačku na sve ovo. Jako se neprijatno osećam. Post sam napisao zato što sam želeo da se “zahvalim“ ljudima koji trenutno vode moj grad u kome sam odrastao, u kome je moj otac proživeo svoj vek, i u kome odrasta moj sin… To je sve. Nije mi bila namera da tražim pomoć, vi ste svi pokazali koliko ste velikodušni i spremni da pomognete, svaka vam čast i veliko vam hvala. Odštampaću ja to nekako, kad tad, a onda ćete moći da dobijete ili kupite primerak, kako god… Zaista se sad već osećam pomalo neprijatno, nekako, prerašćemo ovim komentarima u neku vrstu sapunice u kojoj se ubeđujemo, a nema potrebe, stvarno… Zato, ja prvi prekidam da se bavim tom inicijativom, uz molbu da me ne shvatite pogrešno – duboko sam vam zahvalan i cenim vaš gest.

      4. Ideja za PDF je dobra ako Oblogovan hoće da ide i tim putem. Na primer, jednostavnim alatima može da napravi e-book primerak, da ga postavi na CB servis i da stavi cenu po želji. Tako ljudi mogu da download-uju knjigu čim izvrše uplatu preko kartice a on dobija novac direktno na svoj račun. Kasnije, ako želi, može da sredstva iskoristi na doštampavanje. Međutim, tu bi morao inicijalno da uloži oko 50 dolara (ako se ne varam) kako bi dobio doživotni premium nalog na CB-u, gde kasnije može prodavati i naredne knjige bez ikakvih ulaganja.

        Naravno, pitanje je koliko ljudi bi se odlučilo da čita knjigu u PDF-u a ne da je oseti pod prstima 🙂

        Ali, ne vidim zašto ne bi pokušao sa tim, posebno jer bi mogao relativno brzo da povrati pomenuto inicijalno ulaganje – ako, recimo, proceni vrednost knjige na 5 eura, već posle petnaestak kupovina bio bi na pozitivnoj nuli, sve preko toga je dobrodošlo 🙂 Mislim da servis uzima 8 odsto plus jedan dolar od svake kupovine, što znači da bi Oblogovani imao oko 3,5 eura sebi od svake prodate PDF knjige.

        Lično ne volim da čitam u PDF-u ali bih njegovu knjigu kupio. Uostalom, to ima i svojih prednosti – može da se opušteno čita i na poslu 😀

      5. Hvala na ideji. Ne znam, morao bih da vidim to i sa izdavačem, budući da sam sva prava u vezi objavljivanja preneo na njih.

    3. Jednom smo se dopisivali na tu temu i nisi me poslušao. Ti u stvari nemaš izdavača, več štampača koji hoće da te odere. Šta će ti pare ako imaš izdavača, šta će ti izdavač ako imaš pare? Koliko si mu para dao za tih 20 ponižavajućih primeraka. Dugo nisam u tome, ali znam da su ranije troškovi štampe jednog primerka bili oko 1. evra, ubeđen sam da ni sad nisu više od 2. Pa ta džepna izdanja, pogotovo neafirmisanih autora, u knjižari mogu dostići plafon od 5 evra, ali jako teško. Ubeđen sam da si u svojoj režiji mogao da odštampaš 500 primeraka za maksimum 1000 evra, a to bi sigurno prodao nama sa bloga i siguran sam da se niko ne bi libio da plati svoj primerak i 10 evra.

      1. Znam, ali sve to rekao si mi kada sam već potpisao ugovor, tako da više nisam mogao da te poslušam. Šta sad, nema ni veze… Da su ovi koji sponzorišu šta stignu, prešli preko svojih sujeta, sve se ne bi završilo ovako. Razumem ja tebe, ti si u toj priči bio, znaš kako funkcioniše, kao što i ja znam kako funkcionišu ovi koje ja pominjem… Tebe nerviraju jedni, mene ovi drugi, i tako… 🙂
        Ma, nema veze, idemo dalje… Možda napišem opet nešto, pa ko zna… 😛

    1. Не губите наду! Добра књига нађе пут до читаоца… Поређења ради, своју књигу „Афродитин врт“, Раде Драинац је објавио у три (3) примјерка…

      1. Uh, onda baš i nisam za Ginisa… 🙂 Šalim se, hvala, Miroslave… Ma, nemam ja ništa protiv mojih 20 primeraka… Post sam napisao zato što znam na šta sve odlazi novac zajednice u kojoj živim, na kakve besmislice, vožnje i koješta, i to mnogo veće sume od ove koja je trebalo da bude podrška mojoj knjizi… Za koju, inače, “nema para“… 🙂

  18. Деки, пошто сам из извора блиских влади сазнао да си техничко лице, машинац ако се не варам, од мене технички коментар:
    под један: браво мајсторе
    под два: ‘оћу и ја на тај списак за доштампавање, зато чекам податке где, шта, како…
    под три: распитај се и код Админа на Блогограду око цена, знам да је он потпуно упућен у те техникалије,
    под четири: осим књиге, сад се види да је општина Блогера много озбиљнија од општине Младеновац, и свих осталих општина, па и шире. А да би се то лепо видело, живи доказ је твој рад и његове „последице“.
    под пет, шест, седам…: види под један
    🙂
    поз, и да, идемо даље, Деки 🙂

    1. …мислим Мајданпек…општине Мајданпек…а нешто ми говори да је исто и у Младеновцу, Милановцу…свему на М…од А до Ш…ето тако 🙂

    2. Hej, hvala, Mikser… 🙂 Sjajni ste, šta da vam kažem. Rekoh negde u jednom posebnom komentaru vezanom za tu inicijativu, da ću pokušati da animiram jednu ovdašnju firmu i nekako verujem da će to uspeti.
      Što se predloga da se oko cena raspitam kod Admina Blogograda, ne vredi sada više. Sva prava su u rukama izdavača, oni se time bave, ja tu ništa ne mogu da menjam. Ipak, veliko hvala i na predlozima i na čestitkama… 🙂

  19. Mnogo je komentara ispred mene i, priznajem, nemam baš vremena da ih sve čitam, mada obično to činim. Ma ti si mene skroz dirnuo i ja sam, kao tvoj prijatelj po blogu, tako na tebe ponosna. Da li si ti svestan šta znači toliko primeraka koliko si naveo? Od malog nastaje veliko! Od majušnog nešto snažno! Budi ponosan, čoveče i javi da li ima neka biblioteka u BG-u kojoj je izdavač prosledio primerak. Volela bih da je pročitam. Tako je dobro sve što ti se desilo. Moje najiskrenije čestitke za tvoj rad, tvoje strpljenje, pokazano dostojanstvo i skromnost koju imaš. 🙂

    1. Hvala, Tanja… Ne znam, zaista, kojim bibliotekama (ili kome već) ide onih obaveznih 10 primeraka, tako da ti ne mogu reći gde se može naći neki od njih… Veliko hvala za sve što si rekla… 🙂

    1. Ooo, ljudi… 🙂 Hvala na toj inicijativi, ali negde sam ostavio nekoliko komentara u kojima sam objasnio zašto to ne mogu da prihvatim… 🙂 No, svejedno, zaista veliko hvala… 🙂

  20. Ne mogu da čitam baš sve komentare, slažem se sa svima, kupujem knjigu i prijavljujem se da pomognem u organizaciji promocije knjige u Beogradu..znam i gde bi mogla da bude promocija..Čestitam ti, i ponavljam, kupujem knjigu, a mogu i još jednu da nekome poklonim, jer znam da vredi.
    O opštini neću da komentarišem, sem onog klasičnog -strašnooooo.

  21. Prvo sve čestitke! Izborio si veliku bitku, odškrinuo vrata. I to je dobro, mora u ovom momentu biti dovoljno. Sigurna sam da će se naći način da knjiga izadje u većem tiražu i bude dostupna svima i sigurna sam da ću je jednom držati u svojim rukama:). To kroz šta si ti prošao i mene čeka. Roman jeste gotov, ali naći sponzore ili izdavačku kuću voljnu da podmetne ledja i rizikuje je danas skoro nemoguće. Još jednom sve čestitke, tvoje reči zaslužuju pažnju šireg auditorijuma 🙂

  22. Hej. Sjajno. Čestitam.
    O tiražu neću da komentarišem.
    Da parafraziram – I najduži put počinje prvim korakom – tako da…. čitaću te jednom 🙂

  23. Veoma, veoma, veoooooooooomaaaaaa mi je drago da čujem da si konačno izdao knjigu. Jedva čekam da mi padne šaka, nadam se pre nego joj tiraž stvarno bude za Ginisa 🙂 A to ti, druže moj, od srca želim!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: