Данас сам распакивао сазвежђа. Као и обично скидао сам их са неба, тек онако, да мало поспремим своју судбину.
Чини ми се да недостаје једно или два.
Вечерњи мозаик остао је недовршен, са израженом тегет-тамном мрљом мрака изнад хоризонта. Попуниће га неколико сијалица уличне расвете. Зрикавци који опседају ноћ. И ноте које просипам по мраку…
oblogovan 
Vratio si se. 🙂
Vredelo je čekati te!
Хвала, Pixel, још се враћам… 🙂