Тони

Не знам од чега је умро. Питао сам људе, нико не зна тачно. “Знаш да је био болестан, да је копнио“…

Знам, да…

Умро је свакако од неке болести. Јер, од здравља се не умире, макар не природном смрћу.

Био је градска фаца. Омиљен лик. Посебно међу девојкама. Како и да буде другачији, свира гитару, пева, наочит момак. Нема човека који га није познавао, као што нема човека којем се није јављао на улици.

До дана данашњег.

А то је велика ствар. То је заиста велика ствар. Сретнемо се, разменимо пар речи. Обично сасвим бесмислених, како си, шта има… И мени буде драго. Јер био сам рани тинејџер када је он већ био један од најпопуларнијих ликова у граду.

Такав је био до краја.

Видим, од јутрос деле објаве да га више нема. И ја се правим да их не видим. Не зато што је свега пар година старији од мене. Него зато што је још једна легенда отпала са фасаде нашег малог града.

Тони, нек ти је лака земља, почивај у миру.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: