Kroz zamagljene prozore dopire svet. Ofanziva gluposti, taštine i kiča. Crtam linije po staklu. Skiciram granice koje jadno ćute. Reči su u bekstvu. Možda će negde, još jednom, zaorati jalovu glinu i umesto korena pustiti jauk.
Ništa novo.
Većina je opet u pravu.
oblogovan 
„Ofanziva gluposti, taštine i kiča…“ излуђује ме то…а видим
Ja mislim da je tako oduvek bilo. Jedino što se u nekim srećnijim vremenima manje vidi, manje primećuje. Imao bih još svašta da kažem, ali onda će mi koment biti duži od tvog posta.
Нема везе, слободно реци. Али, да, сасвим си у праву. Тако је одувек а у срећнијим временима ни друге неке ствари нису важне, па ни те.
Nije većina u pravu. Većina je samo jača i daje sebi za pravo da određuje šta je pravo.
Да, тако је. Само сам ироничан. Некако, желео сам да из последње реченице провире све “кристалне ноћи“, гулази, голи отоци, па и они који су у своје време свој избор поклонили Варнави или спаљивали Галилеа.
I nekim čudom uhvatiti pravac iz kojeg dopire svetlost i budi se nada, umetnost je!
Нисам сигуран да сам се усмерио на ту страну. Прилично је мрачно ово. 🙂
Reči su definitivno u bekstvu! Bar kod mene.
Ал’, ти кад их стигнеш, онда то буде савршени пазл.
Auh, ni ja nemam sta da kazem, osim da izrazim nadu da te brazde ne puste jos nesto osim jauka (ako vec mora…)…
Ту и тамо закачи се и понеки корен. 🙂
Kroz zamagljene prozore, moje, ne dopire zvuk. Ne da dihtuju, prijatelju! 🙂 I toplije je u kući!
🙂
Većina je u pravu jer pojedinac ne sme da se izrazi protiv većine.