После књиге “Лева страна друма“ Дејана Стојиљковића, мислио сам да ме још дуго нека књига неће тако “померити“… Тако сам и ушао у градску библиотеку… Тешко сам се одвојио од “Друма“ и онако, без везе, питам се, шта је вредно даљег читања…
“Топ је био врео“, Владимира Кецмановића, по хиљадити пут ми се намеће у тим препорученим насловима мајданпечке библиотеке (у којима има и моје “Безимене“, морам да поменем)… И, најзад, узимам ту књигу…
Какав јебено невероватан флеш…!!!
Ако нисте прочитали овај роман, онда обавезно то учините…
Убио ме је горе него ракија.
Убиће свакога ко мисли да је рат само једноставан “плус“ и “минус“…
Убиће свакога ко мисли да је рат само једноставан “Србин“, “Муслиман“ и “Хрват“, понајвише “Југословен“…
Убиће и свакога ко је уверен да је у праву…
Ово морате да прочитате…
То је све…
oblogovan 
Хвала на препоруци. Последњих месеци читам доста књига чији су аутори домаћи писци…нисам ништа читала од Кецмановића и Стојиљковића, узимам обавезно кад следећи пут одем у библиотеку.
Обавезно, сјајни су обојица…
Pa ti bi trebalo reklamom da se baviš 🙂
И тиме сам се бавио у своје време… 🙂
Bas cu uzeti da procitam
Обавезно…
Ето мени још две књиге на списку „Треба да прочитам“. Хвала на препоруци!
vazi oblogovan, procitacu 😀
inace procitala sma Stojiljkovicevo Konstantinovo raskrisce i odusevila se…Kišni psi su isto dobri, samo mi Kainov oziljak(Kecmanovic-Stojiljkovic) nekako i nije sjeo ..al hej, nagovorio si me da cim nadjem procitam „Top je bio vreo“ 😀
Ма, Лева страна друма је нешто сасвим другачије… 🙂 А топ… Убија, као сваки топ…
pročitala..svidjela mi se knjiga u onoj meri u kojoj ti se može svidjeti nesto sto te vrati u vrijeme tvog sjedenja i spavanja na hodniku.. moja najranija sjecanja koja sam „sakupila“ još kao dijete od 3-4 godine
nisam imala strasna iskustva kao on,daleko od toga… ali sam citajuci prozivila te njegove godine Sarajeva